Voćni sokovi, kremovi, kafa, začini, pileće meso i pojedini konditori - samo su neki od proizvoda poreklom iz Srbije, koji su jeftiniji u Crnoj Gori, Makedoniji ili Bosni i Hercegovini, nego u ovdašnjim radnjama. Niže cene na tim tržištima proizvođači pravdaju borbom sa konkurencijom i kursnim razlikama, dok stručnjaci ističu da “tamo ne mogu da diktiraju cene kao ovde i svoje gubitke sa stranih tržišta prebacuju na leđa ovdašnjih potrošača”!

Poskupljenje hrane, komunalija, ogreva, priprema dece za školu i dodatni izdaci za zimnicu opeterećuju ionako istanjene novčanike. Zbog tradicionalnog cenovnog udara u septembru, mnogi građani jesen dočekuju sa posebnom zebnjom.

Povećanje cene uvoznih sirovina i poskupljenje struje od 11 odsto u julu uticali su na to da trgovci i proizvođači podignu cene. Kako hemijska industrija više od polovine sirovina za svoje proizvode uvozi iz inostranstva, prvo su skočile cene deterdženata, i to za nešto više od 10 odsto.

Peta krizna godina za potrošače u Srbiji protiče u znaku i velike besparice i velikog odricanja! Dramatično opada potrošnja, čak i osnovnih namirnica koje se svakodnevno nalaze u korpi. Pod pritiskom krize mnogi su prinuđeni da štede i na hrani, što je desetkovalo prodaju u prehrambenim trgovinama. Pazari se, žale se trgovci, najosnovnije - hleb, mleko, jaja, povrće, meso, kafa. Ostale namirnice sada se smatraju luksuzom.

Ppelazak RTS na budžetsko finansiranje neće osloboditi građane dugovanja koja su napravili do ukidanja pretplate. U praksi, male su šanse da će ih neko zbog tog duga goniti. Godišnji iznos pretplate je 6.000 dinara, a troškovi advokata, sudskog postupka i izvršitelja su daleko veći, pa bi korist od dobijenih sporova bila manja od naplaćenog duga. Osim toga, rok zastarelosti je godinu dana.

U Srbiji je zabranjen uzgoj GMO hrane, ali je javna tajna da ipak postoje usevi i distribucija ovakve hrane. I mada je većina ljudi uverena da ne jede genetski modifikovanu hranu, u praksi izgleda nije tako.

To, za "Novosti", kaže dr Miodrag Dimitrijević, profesor na Katedri za genetiku i oplemenjivanje biljaka novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Samo prošle godine, smatra naš sagovornik, u Srbiji je, mimo zakona, zasejano oko 5.000 hektara genetski modifikovane soje, mahom u Vojvodini i nekim delovima Mačve. To znači da takva soja, preko stočne hrane, završava i u našim tanjirima u mesu i mleku, jajima, kao i u prerađevinama na bazi tih proizvoda.

Potrošači koji su uplatili veće iznose na račun "Elektroprivrede Srbije" više ne moraju da se guraju na šalterima da bi višak novca prebacili na novo preduzeće "EPS snabdevanje".

- "Elektroprivreda Srbije" odlučila je da, po automatizmu prebaci preplaćeni novac potrošača sa prethodnog na nove račune za struju, da bi se izbegle gužve na šalterima i da građani ne bi morali lično da dolaze da to urade - objašnjava Životije Jovanović, zamenik generalnog direktora EPS. - Naravno, oni potrošači koji budu želeli da im se vrati višak uplaćenog novca, dobiće ga nazad.