Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Srpski proizvodi jeftiniji u zemljama u okruženju

04. septembar 2013. 08:02:29 Pročitano 3108 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Voćni sokovi, kremovi, kafa, začini, pileće meso i pojedini konditori - samo su neki od proizvoda poreklom iz Srbije, koji su jeftiniji u Crnoj Gori, Makedoniji ili Bosni i Hercegovini, nego u ovdašnjim radnjama. Niže cene na tim tržištima proizvođači pravdaju borbom sa konkurencijom i kursnim razlikama, dok stručnjaci ističu da “tamo ne mogu da diktiraju cene kao ovde i svoje gubitke sa stranih tržišta prebacuju na leđa ovdašnjih potrošača”!

 

To za nas nije tajna, već godinama se priča da su proizvodi iz Srbije često na istom cenovnom nivou ili jeftiniji u zemljama okruženja, iako su optetrećeni raznim taksama i troškovima prevoza. Za naše građane, koji su letovali na Crnogorskom primorju porazno zvuči podatak da su pojedini srpski proizvodi jeftiniji u tamošnjim marketima. 

Tako, na primer, “eurokrem” u pakovanju od 900 grama u Petrovcu košta 2,9 evra, dok je kod nas u hipermarketima cena 460, a u supermarketima gotovo 600 dinara! Pakovanje kafe od 200 grama u prodavnicama u Ohridu može da se pazari i po 1,3 evra, dok je kod nas cena gotovo duplo veća. Voćni sok u Herceg Novom staje oko jedan evro, dok u našoj zemlji isti takav proizvod valja platiti i 30 odsto više.

Za naše građane velika je enigma, i pitaju se kako je to moguće kada logika govori da za to nema računice. Da bi roba dospela na tamošnje rafove, za nju treba platiti troškove transporta i skladištenja, zatim kontrole raznih inspekcija, a u cenu treba da se ugrade i prometnici... I kada se svi izdaci stave na papir, cene nekih srpskih proizvoda u tim zemljama niže su nego kod nas.

- Cene moraju da se prilagode tržištu, ne samo kupovnoj moći, nego i konkurenciji - kaže za “Novosti” Danilo Šuković, ekonomista. - Jedan od faktora za takve cene u okruženju svakako je i precenjen kurs, a naši proizvođači samo se prilagođavaju tržištu. Ne treba im ništa zameriti, sve je stvar države, stvar sistema, uređenog tržišta. Treba da stvorimo ambijent, odnosno uslove za zdravu konkurenciju, tako da oni ne mogu da prodaju robu izvan onoga što nudi slobodno tržište.

U Srbiji se, međutim, kaže Šuković, godinama najavljuje dolazak inostranih trgovinskih lanaca, koji bi sa sobom doneli i niže cene, ali oni u većem broju još uvek nisu došli na srpsko tržište. To, domaćim proizvođači i prometnicima omogućava da imaju više cene.

- Niži nivo cena, logično je, prati i slabija kupovna moć, mada za građane sa sve plićim džepom to i nije neka uteha - smatra Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Zbog rasta proizvođačkih cena, posebno osnovnih namirnica trgovci su morali da se odreknu dela zarade, ali i dalje nedovoljno, jer su cene nedostižne za većinu kupaca.

CENA PRE KVALITETA

ISTRAŽIVANJA pokazuju da građani svuda u regionu osećaju rast cena, a ekonomska kriza smanjila je osetno i potrošnju. Potrošačima je pri odabiru robe, tako, najbitnija cena, pa tek onda kvalitet. A, kako su iz dana u dan troškovi života sve veći, a plate sve tanje, štede na svemu. Od 2008. godine statistika pokazuje da je u Srbiji prodaja opala za 30 odsto, a na godišnjem nivou za oko osam odsto.

KONKURENTNI SA HLEBOM

OSNOVNE namirnice u Srbiji, kao što su hleb, dnevno mleko i sveže meso cenovno su među najpovoljnijim u regionu. Ali, uprkos nižim cenama, na dnu smo prema prosečnim primanjima. Zbog toga za kupovinu osnovnih prehrambenih proizvoda stanovnici Srbije izdvajaju više od 40 odsto mesečnih primanja. Istovremeno, našim susedima Hrvatima mesečno je potrebno trećina plate, odnosno oko 30 odsto zarade, a Slovencima nešto ispod četvrtine. Ali, dok prosečan Slovenac mesečno zaradi oko 970 evra, prosek srpske plate je čak upola manji i iznosi nešto iznad 430 evra. Posle Slovenaca, na listi najviših plata u regionu slede Hrvati sa 735 evra, zatim Crnogorci sa prosekom od 480, a Bosanci zarađuju oko 410 evra.

Izvor: Novosti.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiU kućama našli 510 radnji bez papira Na vrh strane