Prave pršutu, a farme ni na vidiku. Gotovo da nema prerađevine u našoj zemlji bez uvoznih sirovina. Najmanje trećina mesa koja raznoraznim kanalima stigne u Srbiju završi u „domaćim“ viršlama, salamama, paštetama. Osim toga, namirnice animalnog porekla u našoj zemlji pune su aditiva i raznih konzervanasa, za koje je dokazano da su štetni za zravlje.

Promet u trgovinama manji je za trećinu u odnosu na 2008. godinu, a u pograničnim krajevima Srbije buja nezapamćen šverc nalik onome iz devedesetih godina prošlog veka. Dnevno se u Srbiju prošvercuje hrana vredna oko milion evra, a crno tržište zatvara više od 2.000 trgovinskih radnji godišnje.

Jedan od vrhovnih sudova Francuske, poništio je zabranu na genetski modifikovani kukuruz koji je na snazi od marta 2012 godine. Na taj način otvoriće se vrata za Monsanto GMO semena koja su već uvrštena u državnu poljoprivredu.

Odluka je doneta od vrhovnog administrativnog suda u četvrtak, argumentovana moratorijumom u vezi GMO MON810 kukuruza, jednog od dve vrste genetski modifikovanog bilja koje je dozvoljeno u EU.

Veliki grad, ali skup. Tako je i u Srbiji. Život je najpapreniji u glavnom gradu, koji je rekorder po cenama hrane, pića, iznajmljivanja stanova, visini komunalnih i troškova prevoza, ali i svih ostalih proizvoda i usluga. Preživeti u prestonici Srbije sa prosekom od 44.000 dinara postala je stvar dovijanja i snalaženja, pozajmljivanja i vraćanja. Iza Beograda po skupom životu ostaju Niš, Novi Sad, Kragujevac, a slede ostali gradovi u zemlji.

Trgovci pribegavaju starim oprobanim trikovima da, najpre, određenoj robi osetno podignu cene, a potom je spuste, zapravo na realnu cenu. Tako se poskupljenjima otvara put na „mala vrata“.

Tako, početkom sedmice povećaju cene svežeg mesa za 100 dinara, a za vikend najave pojeftinjenje za 30 dinara, sa primamljivim natpisom „akcija“, „veliko sniženje“. Uveren da je u vikend-kupovini uštedeo, potrošač, u stvari, plaća više. 

Za kamatu na nedozvoljeni minus po tekućim računima građani godišnje plate od dve do tri milijarde dinara. U "crvenom" je, naime, više od 200.000 građana, koji duguju bankama gotovo četiri milijarde dinara. Ovaj iznos nedozvoljenog minusa je, na nivou celog bankarskog sektora, približno isti tokom cele godine. A zatezne kamatne stope za one koji padnu "ispod crte" uglavnom idu od 60 do čak 80 odsto.