Leskovac – U jednom leskovačkom super marketu kačkavalj se prodaje po redovnoj ceni, iako piše velikim slovima da je na akciji!

Naime, na akcijskom kartončiću piše da je redovna cena ovog kačkavalja zapravo 424,76 dinara a da na akciji košta svega 369,90. Međutim, očigledno je da je neko od radnika marketa zaboravio da skine staru cenu proizvoda koja je iznosila isto koliko i sada – na sniženju.

Kućni budžeti za kupovinu hrane u Srbiji sve su „tanji“. To potvrđuje i drastičan pad prometa u prehrambenim trgovinama, koji je i zvanično 10 odsto, dok trgovci ukazuju da su im kase i za trećinu praznije.

Koliko je alarmantna slika našeg standard, najbolje ilustruje podatak, da se prodavci obraduju, tek kada najstariji sugrađani dobiju svoja primanja. Tada, kako ukazuju, poraste i prodaja mesa, ulja, prerade, sokova, brašna... To je posebno primetno u dane kada na račune „legne“ drugi deo penzija.

Kada bismo živeli onako kako zvanična potrošačka korpa nalaže, svaki član prosečnog srpskog tročlanog domaćinstva dnevno bi jeo 100 grama mesa, dva grama praške šunke, tri grama kačkavalja, manje od jednog jajeta i pola čaše jogurta, nekoliko grama čokolade, meda navrh kašičice i trećinu čaše mineralne vode.

Zbog najavljene uredbe  Evropske komisije da državama članicama ubuduće nametne obavezu da u poljoprivrednoj proizvodnji koriste isključivo standardizovana semena povrća i voća, i Hrvatska se našla u velikom problemu. Jer ovaj obavezujući propis doveo bi ih  u situaciju da zaborave na uzgajanje autohtonih vrsta za komercijalnu prodaju. Ukoliko se ova odluka u narednom periodu usvoji i Srbija bi se posle ulaska u EU našla u istoj situaciji. Dakle, voće i povrće koje smo vekovima gajili na svom tlu ubuduće bi moglo da se proizvodi samo u privatnim baštama i manjim sredinama.

Korisnici koji pristupe servisima Googlea, kao što je Gmail ne treba da očekuju da će njihove aktivnosti ostati tajne, saopštio je internet gigant u sudskom podnesku. Consumer Watchdog, organizacija za zaštitu potrošača koja je objavila ovaj dokument, opisala ga je kao “zapanjujuće priznanje”

U slučaju zloupotrebe podataka sa kartice, troškove nastale do trenutka prijave prevare u banku snosi vlasnik kartice, a što najviše može da iznosi 15.000 dinara.

Kriminalci ne miruju i stalno unapređuju načine kako da dođu do podataka sa kartice. U poslednje vreme naročito je primetna pojava lažnih sajtova, a na taj način se dolazi do podataka o vlasniku kartice, koji se kasnije zloupotrebljavaju.