Kada bi na proizvodima proveravali i čitljivost deklaracija, verovatno nijedan ne bi dobio „zeleno svetlo“ da se pojavi na rafu. Sastav, način upotrebe, indikacije, kod brojnih proizvoda ostaje tajna, koja često može da bude i kobna. I rok trajanja obično je skriven ili prelepljen raznim etiketama. Sa novim Pravilnikom o označavanju i reklamiranju hrane, koji je stupio na snagu krajem prošle godine, takva situacija trebalo bi da se uskoro promeni.

Kilogram piletine i babura skoro isto košta, trgovci se pravdaju da se vansezonsko povrće ili uvozi ili gaji pod posebnim uslovima.

- Da bih spremila punjene paprike, za kilogram babura potrošiću isto novca, kao i na kilogram mesa - kaže za “Blic” Jelena K. koju smo zatekli na beogradskoj Đeram pijaci.

Haotičan sistem kontrole hrane, kakav je trenutno u Srbiji, otvara prostor za mnogobrojne propuste, često sa veoma ozbiljnim posledicama po zdravlje ljudi. Strahovanja potrošača da su u ponudi namirnice sumnjivog kvaliteta i ispravnosti nisu bez razloga, jer kontrole su samo brojke u statistici inspektora. Dodatno zabrinjava i to što su nadležnosti inspekcija izmešane, pa se u praksi ne zna šta je čiji posao. 

Cene stomatoloških usluga znatno se razlikuju od državnih do privatnih ordinacija, pa umesto da biraju po lekaru, pacijenti neretko biraju gde će popravljati zub prema cenovniku.

Deca do 18 godina, studenti do 26 godina, kao i pojedine kategorije nezaposlenih imaju u državnim stomatološkim ordinacijama pravo na besplatno lečenje zuba, ali ne i na protetiku. Stariji od 65 godina, s druge strane, imaju pravo na besplatnu protetiku uz participaciju. Zaposleni od stomatoloških usluga mogu da računaju samo na takozvanu prvu pomoć, koja ne podrazumeva i vađenje zuba.

Da li ste znali da Svetski dan potrošača vodi poreklo još iz daleke 1962. godine i inspirisan je govorom američkog predsednika Džona Kenedija  dana 15. marta iste godine, kada se na  američkom kongresu po prvi put javno govorilo o pravima potrošača. Predložena je Deklaracija o potrošačkim pravima i istaknuta su četiri osnovna prava potrošača (pravo na bezbednost, pravo na obaveštenost, pravo na slobodan izbor i pravo na učešće). Ovaj datum je kasnije, 1983. godine od strane Ujedinjenih Nacija ustanovljen kao Svetski dan potrošača, i od tada ima važnu ulogu u kreiranju politike zaštite potrošača.

Ovaj važan dan služi I kao podsetnik da se svake godine preispitamo gde smo i dokle smo stigli sa usvajanjem i poštovanjem prava potrošača, i šta sve još treba da uradimo kako bi nam svima bilo bolje. Ne zaboravimo da smo svi potrošači i da od nas zavisi koliko će se čuti naš glas.

U to ime, želimo vam lepu I uspešnu potrošačku godinu, sa što više akcija, sniženja i rasprodaja, a što manje reklamacija i nepotrebnih sporova. Ako i ne bude baš sve ovako, tu smo uvek mi da Vam pomognemo da se problem reši.

Oko trećine hrane, koja se godišnje proizvede u svetu - približno u količini od 1,3 milijarde tona - propadne ili se baci, upozorila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu. S obzirom na ograničenost prirodnih resursa, za prehranjivanje rastuće svetske populacije bilo bi delotvornije da se smanje gubici, nego da se poveća proizvodnja hrane - navedeno je u najnovijem izveštaju FAO.