Sitni šverc iz susednih zemalja ili, kako ga carinici zovu mravlji šverc, jedan je od efikasnih načina da se nezaposleni koji žive u pograničnim pojasevima prema okolnim zemljama izbore sa aktuelnom krizom. Prema procenama stručnjaka, oko milion ljudi radi u sivoj zoni, a veliki deo njih bavi se nelegalnom trgovinom.
- Najviše švercera ima u Vojvodini gde je situacija gotovo identična onoj iz devedesetih godina. Švercovana roba prodaje se na buvljacima, ali i po kućama u užem gradskom jezgru i na periferiji Subotice, Sombora, Kikinde, Apatina i Horgoša, gde postoji više stotina ilegalnih trgovinskih radnji prepunih robe iz Mađarske. Dok šverc cveta, legalne prodavnice propadaju jer im zbog svih obaveza prema državi ništa ne preostaje - kaže Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Najviše se švercuje iz Mađarske, BiH, Rumunije i Bugarske, a razlika u ceni ide i do 50 odsto. Iz Rumunije roba stiže na pančevački buvljak, i tu najviše ima garderobe, plastike, alata, elektromaterijala, posuđa i garderobe.
Kod Bugara je i dalje najjeftinija odeća, a u Mađarskoj je najisplativije kupiti sireve i suhomesnate proizvode. Prema podacima STO, Mađarska je u Srbiju prošle godine izvezla robu vrednu milijardu i 300 evra, a kod nas je evidentiran uvoz vredan 700 miliona - sve ostalo je u zemlju ušlo nelegalnim putem.
U Asocijaciji malih i srednjih preduzeća smatraju da kroz nelegalno tržište Srbija gubi oko dve milijarde evra godišnje, jer u cenu švercovane robe nisu obračunati ni akcize ni PDV, a prodavci robu prijavljuju na carini pri izlasku iz Mađarske da bi dobili povraćaj od 27 posto PDV-a.
Ta ista roba se ne prijavljuje na našoj carini već kroz ilegalne kanale ulazi u Srbiju, čime se izbegava plaćanje poreza, carine i obavljanje neophodnih analiza.
Izvor: Blic.rs
