Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, udeo loših kredita u našoj zemlji je 22,9 odsto. Od ukupnog kapitala svih banaka na srpskom tržištu koji iznosi 25 milijardi evra, trećina je „zarobljena“ u lošim kreditima i rezervisanjima. Banke za svaki loš kredit moraju da izdvoje isti iznos duga na poseban račun i samim tim to su „zamrznuta“ sredstva. A takav zajam se knjiži kao gubitak.
Kod nas banke već imaju mogućnost da prodaju svoja nenaplativa potraživanja, ali su zasada ponudile samo petinu loših pozajmica. Ustupanjem takozvanih „kontaminiranih“ kredita, banka praktično čisti svoje bilanse, oslobađa novac i može da pruži više zajmova. One, ipak, čekaju neko trajnije rešenje u vidu fonda, kao što je slučaj u Evropi.
- Ono što nas, kao i ministarstva finansija i privrede ohrabruje, jeste spremnost da se u narednom periodu radi na rešavanju ovog problema - najavljuje Veselin Pješčić, viceguverner. - Tu je moguća tesna saradnja kako bi se oslobodio potencijal koji je sada zbog visokog udela loših kredita zarobljen u bankarskom sektoru. To bi predstavljalo osnov za novi kreditni rast u narednom periodu.
Generalna namera je, prema rečima Pješčića, da formiranje fonda u formalno pravnom smislu bude u rukama države koja bi postavila sistemski okvir, dok bi on bio u vlasništvu privatnih kompanija koje bi investirale u kupovinu nenaplativih kredita.
- Jedna od stvari na kojima su banke insistirale jeste princip odgovornosti da one dobrovoljno prodaju deo nenaplativih kredita tom fondu i to bi trebalo da bude minimum koji bi trebalo da se nađe u zakonu - rekao je Pješčić.
NBS je inače, relaksirala regulativu u više navrata i omogućila bankama da smanje nivo nenaplativih kredita, prodajom potraživanja drugim kompanijama.
- To se već dešava i imamo slučajeve da su pojedine banke prodavale deo svojih nenaplativih kredita i na taj način smanjivale njihov udeo u svojim bilansima - istakao je viceguverner NBS. - To, ipak, nije još primenljivo u svim bankama. Naravno, uslov je da ne postoji interesna povezanost između tih kompanija koje kupuju ta potraživanja.
MAKEDONIJA IZUZETAK
- U MAKEDONIJI, na primer, nivo teško naplativih zajmova ima tendenciju pada i iznosi 11,5 odsto, ali je u ovoj zemlji rast kredita bio samo 20 do 30 odsto pre krize, dok je kod ostalih bio i tri puta veći - ističe Dimitri Bogov, guverner centralne banke Makedonije. - Sada je kreditni rast jedan od najboljih u Evropi iako je samo sedam odsto, dok su u ostalim zemljama, čak i na nuli, negde je i negativan.
Izvor: Novosti.rs
