Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Golubović: Srbija je jedina zemlja koja proizvodi "non GMO" soju

30. septembar 2015. 07:52:01 Pročitano 2086 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Genetski nemodifikovano sojino zrno velika je potencijalna prednost Srbije, izjavio je Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. 

"Non GMO soja (genetski nemodifikovano sojino zrno) postala je velika potencijalna prednost Srbije i Vlada Srbije će učiniti sve da ovu šansu iskoristi", ocenio je Golubović  na predstavljanju studije o efektima promene zakona o GMO i tržištu soje.

"Srbija je jedina zemlja koja proizvodi non GMO soju i to na nivou da zadovoljava i svoje potrebe, pri čemu i 80 miliona dolara godišnje izvozi", rekao je Golubović na skupu.

Prednost Srbije, koja se ogleda u gajenju genetski nemodifikovane soje, otkrile su, kako je Golubović rekao i druge zemlje, poput Ukrajine i Mađarske gde rastu površine pod ovom kulturom.

"To što ovaj 'non GMO' pokret i na ekonomskom, ali i političkom planu jača sve više daje nam vetar u leđa, pogotovo što ćemo i mi jednog dana postati član EU", rekao je Golubović.

On je rekao da je ministarstvo u maju dalo odobrenje za korišćenje deklaracije Dunav soje i da ova nalepnica znači da je životinja od koje se dobilo meso, mleko ili jaja hranjena u kontrolisanoj proizvodnji soje, tj da je non GMO.

Ministarstvo se, kako je rekao, odlučilo na ovaj potez, jer po zakonu ne postoji mogućnost da se proizvodi deklarišu. 

Kalentić: Srbija treba da bude ponosna

Regionalna direktorka organizacije "Dunav soja" Marija Kalentić je rekla da Srbija treba da bude ponosna na činjenicu da je u domaćoj proizvodnji ceo tržišni lanac zasnovan na domaćoj genetski nemodifikovanoj soji.

Ona je istakla da je ova situacija u Evropi potpuno drugačija jer Evropa nema dovoljno soje za svoje potrebe jer 97 odsto soje nadoknađuje iz uvoza, a da tržište non GMO čini svega 15 odsto.

"Ovo čini Evropu veoma zavisnom od uvoza proteina sa jedne, a sa druge strane u velikoj meri više ne odgovara potrebama i željama savremnog potrošača, koji su sve više usmereni ka lokalnoj prouizvodnji proteina za potrebe stočne hrane", istakla je Kalentić.

Upravo zbog toga je, kako je objasnila, pre tri godine u Beču osnovana Dunav soja inicijativa kao neprofitno udruženje koje danas broji preko 180 članova - vodeći proizvođaci, prerađivači soje, prerađivaci mesa, jaja i trgovinski lanci.

"Kroz mogućnost označavanja proizvoda koji su hranjeni 'GMO free' stočnom hranom, nesto što po zakonodavstvu EU ne traži, stvorena je mogućnost za prehrambenu industriju da istakne kvalitet, ali i za potrošače da mogu da se odluče za proizvod koji žele", istakla je Kalentić. 

Kada bi se non GMO proizvodi obeležili, to bi im diglo cenu

Goran Živkov iz SEEDEV-a je rekao da je Srbija jedina zemlja koja ima non GMO soju i sojinu sačmu u proizvodnji koju nije uopšte valorizovala.

Razlog je taj, što kako je rekao Živkov, u Srbiji danas ne postoji mogućnost obeležavanja ovih proizvoda, ali i "kada kupite domaće meso vi znate da je non GMO".

"Cena tog obeležavanja međutim u drugoj zemlji, podiže cenu 10-15 odsto. Mi dakle imamo nešto čemu drugi teže, ali ne dobijamo nikakvu dodatu vrednost od toga", rekao je Živkov.

On je rekao da se situacija na svetskom tržištu soje u poslednjih pet godina veoma promenila jer je došlo do velike tražnje, a sa druge strane ponuda, iako je rasla, nije uspela da dostigne tražnju.

U pogledu non GMO soje, takođe je kako je rekao, rasla potražnja te su mnoge zemlje da bi zadovoljile naraslu tražnju počele masovno da subvencionišu ovu proizvodnju.

"Nastupila je velika tražnja, velike cene, velike subvencije i mi sada treba da nađemo Srbiju u tom novom okruženju", poručio je Živkov.

Novi zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO) biće pripremljen uz prisustvo javnosti i njime neće biti dozvoljeno gajenje GMO semena u Srbiji, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Danilo Golubović.

- Vlada Srbije neće dozvoliti gajenje GMO semena u Srbiji - rekao je Golubović. On je odao je da su izmene propisa o GMO potrebne i zbog priključenja Srbije Evopskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Izvor: Blic.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiSAOPŠTENJE POVODOM PRILOGA ''DA LI NAS I POTROŠAČKE ORGANIZACIJE OBMANJUJU?'' EMITOVANOM U POTROŠAČKOM SAVETNIKU Na vrh strane