Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Isplativ šoping u komšiluku

04. novembar 2014. 09:46:56 Pročitano 3954 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Sve više građana iz pograničnih krajeva zemlje odlazi u „šoping“ preko granice. Severni deo Vojvodine po robu uglavnom odlazi u obližnji Segedin, jugoistočna Srbija kupuje bugarsku robu, a stanovnici s juga snabdevaju se često u Makedoniji, jer su tamo pojedini proizvodi znatno jeftiniji.

Šoping kod suseda, kažu, uslovljen je nižom cenom, ali i povraćajem poreza na granici. „Ispod žita“ u našu zemlju ulazi gotovo sve - od sireva, suhomesnatih proizvoda, mleka i mlečnih prerađevina, slatkiša, pića, kozmetike, kućne hemije, odeće... Ipak, sve je više i naših suseda koji dolaze na naše pijace i u prodavnice. Da nema komšija iz Mađarske koji u velikom broju vikendom dolaze na „buvljak“ u Subotici, gde kupuju sve odreda, čak i ono što je prošvercovano iz njihove zemlje, zakupci tezgi bi odavno „stavili ključ u bravu“.

Sa druge strane, građani Srbije pomno prate sniženja i po najpotrebnije namirnice, odeću i obuću odlaze u „Tesko“, „Koru“, „Arkad“ i druge tržne centre u Segedinu. Roba koja na „buvljak“ stiže sa akcija u megamarketima i sa kineskih i „najlon“ pijaca širom Mađarske, čak je i za Mađare mnogo jeftinija u Subotici nego u Segedinu i to kada se kupuje „na veliko“.

Za kupce iz Srbije prednost je u povraćaju poreza - „afi“ kako ga Mađari nazivaju, jer se uvozniku iz Mađarske na granici vraća porez od 18 odsto od vrednosti robe. Dovitljivi trgovci još malo spuste cenu i tako majica, koja u Segedinu košta pet hiljada forinti ili oko deset evra, samo tridesetak kilometara južnije staje nešto više od hiljadu, ili oko 400 dinara.

- Pogledajte pazar, sve same forinte, nigde nijednog dinara - pokazuje iza tezge Suzana, prodavačica odeće za mlade. - Najviše je butikaša, koji odavde snabdevaju svoje radnje, a i kada uračunaju sve troškove, opet su jeftiniji od tržnih centara. Samo da piše neka marka i da je jeftino, hiljadu, dve forinti, to je najvažnije.

Ko god je otišao u kupovinu u „Arkad“ ili „Tesko“, ostao je zatečen koliko su cene niže u odnosu na Suboticu, a o Novom Sadu i Beogradu da i ne govorimo. Jakna u beogradskoj „Zari“ košta oko 17.000, a u Mađarskoj isti model staje oko 11.900 dinara.

Od kada je susedna Bugarska postala članica EU, stvari u „malograničnom prometu“ poprilično su se promenile. Građani iz ovog dela Srbije uglavnom se u toj zemlji snabdevaju tehničkom robom, televizorima, računarskom opremom, jeftinijom i do 30 odsto. Takođe pazari se i u bugarskim „Metroima“ i kineskim pijacama u okolini Sofije, gde je dosta toga takođe jeftinije. U Bugarskoj se kupuju i polovni automobili iz zemalja EU, koji su sa carinom i svim dažbinama jeftiniji nego kod nas.

Istovremeno, građani Bugarske u mestima pirotskog kraja najčešće kupuju švargle, slaninu, salame, sveže meso, cigarete, dečju garderobu, pa čak i vence suve paprike na ovdašnjim zelenim pijacama, ali i ajvar...

- Naše mesare u Bugarskoj prepune su nekvalitenog GM mesa iz uvoza, koje po kvalitetu ne može ni da priđe ovdašnjem, gde je još uvek sve prirodno - rekla je Donka Nikolova, koja na pirotsku pijacu subotom donosi „sekond hend“ krpice. 

MAKEDONCI NUDE JEFTINIJI DELIKATES

Vranjanci sve češće trguju u susednoj Makedoniji jeftinije suhomesnate proizvode i cigarete, dok susedi, uglavnom iz Kumanova, najradije pazare u Bujanovcu i Vranju sireve i druge mlečne proizvode. Pečenica u makedonskim radnjama staje 350 denara, što je oko 700 dinara, suvo meso je oko 350 dinara po kilogramu, a pileća prsa su oko 400 dinara.

Zanimljivo je da je za stanovnike Pčinjskog okruga interesentna destinacija za kupovinu obuće i garderobe Gnjilane na Kosovu i Metohiji, gde se cipele i čizme kupuju za po desetak evra. Povoljniji su i drugi komadi garderobe.

PO GORIVO U RS

Stanovnici iz lozničkog, malozvorničkog, ljubovijskog i krupanjskog kraja, imaju dosta razloga da pazare u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Na mnogim pumpama prema Zvorniku i Bijeljini gorivo je jeftinije za oko 20 dinara nego u Srbiji, a butan gas i više. Osnovna prednost za kupovinu u RS i BiH je što se kroz laku i jednostavnu proceduru vraća porez na dodatu vrednost, koji iznosi 17 odsto za robu u iznosu od 100 KM ili oko 6.000 dinara. Cene su skoro izjednačene, ali je vraćanje PDV-a veliki mamac za naše ljude koji odlaze na pazar u RS, što uz nižu cenu goriva daje novu prednost da tamo ostavljaju novac.

Izvor: Novosti.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiEfikasno korišćenje ogrevnog drveta u domaćinstvima u Srbiji Na vrh strane