Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Šta sve obećavamo bankama: Neću bušiti po tropskoj šumi!

14. avgust 2014. 08:40:23 Pročitano 2215 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Da bi građanin Srbije dobio kredit od banke, mora da obeća i da neće vaditi uranijum ili loviti ribu mrežom dužom od 2,5 kilometra. Datum rođenja, JMBG, devojačko prezime majke, vlasništvo stana u kome živimo i hronične bolesti samo su neke od informacija koje treba da damo zarad saradnje bankom. 

- Kada sam htela da dobijem dozvoljeni minus, u banci su me dočekala pitanja da li sam udata, koliko imam dece, da li bivši muž plaća alimentaciju i koliko, imam li stan, s kim živim. Banka više zna o meni nego moji ukućani - priča Tanja Ilić (39) iz Beograda.

Banke traže i uvid u zdravstvenu knjižicu kako bi bili sigurni da poslodavac redovno uplaćuje doprinose. U bankama kažu da se ne očekuje da kradljivac kartice, na primer, zna devojačko prezime majke, pa je to neka vrsta šifre kad se klijent identifikuje preko telefona. 

U tom naletu pitanja često i ne primetimo da bankama dajemo saglasnost i na brojne bizarne zahteve.

Izjava da nećemo loviti ribu mrežama dužim od 2,5 kilometara na otvorenom moru, da nećemo vaditi uranijum ili da nećemo novac koristiti za bušenje u tropskim šumama samo su neki od uslova za kredite.

Iza aktivnosti prikupljanja naših podataka stoje propisi kao što je propis Narodne banke Srbije “Upoznaj svog klijenta“, zakoni - Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, aktivnosti iz domena usaglašenosti sa regulativama EU, ali i uvek prisutna želja prodavca da što bolje proda svoj proizvod za šta mu uvek treba informacije više o nama. 

Pored ovih, zvaničnih načina prikupljanja podataka, u nekim bankama postoje i obuke kojim uče svoje zaposlene da prilikom prodaje kredita prepoznaju neku od neprihvatljivih osobina kod potencijalnog klijenta, kao što su zavisnost od alkohola, narkotika ili kocke. 

Svi naši podaci se tako smeštaju u razne baze podataka koje su dodatni razlog za brigu, jer ne postoji jasno propisan standard o bezbednosti tih baza. Tako, recimo, kako piše u zahtevu za kredit jedne od banaka, naši podaci mogu biti prosleđeni i našem poslodavcu, Nacionalnoj korporaciji za osiguranje kredite (NKOSK), spoljnom revizoru banke, Forumu za prevenciju zloupotreba u kreditnim poslovima i sa platnim karticama pri Privrednoj komori Srbije.

- Svi podaci koje ostavljamo mogu biti zloupotrebljeni. Podaci se ostavljaju ili na osnovu zakona ili pristanka. U ovim slučajevima pristanak je iznuđen jer razne saglasnosti traže kao uslov za dobijanje kredita, dozvoljenog minusa - objašnjava Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.

Sve je više slučajeva gde prevaranti na osnovu ukradenih ličnih podataka otvaraju fantomske firme, kupuju, prodaju, švercuju, varaju poreznike, carinu.

- Ljudima stižu računi za razna dugovanja ili prijave za utaju poreza, u vezi sa poslovanjem preduzeća čiji su „vlasnici” iako za njih prvi put čuju - kaže Šabić

Izvor: Blic.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiBezbednost hrane u Srbiji zavisi od savesti proizvođača Na vrh strane