Dobar prošlogodišnji rod, manji izvoz, a veliki uvoz, neorganizovan otkup i niska platežna moć građana doveli su do toga da cene kod primarnih proizvođača padnu. I dok se voćari žale, nakupci su zadovoljni jer su oni koji proizvode voće prinuđeni ili da prihvate malu cenu, ili da plodove bace, pošto većina nema hladnjače. Ipak, krajnji potrošači nemaju koristi od male veleprodajne cene.
- Voće zahteva mnogo prskanja, a svaki preparat je skup. Danas se u poljoprivredi više ništa ne radi ručno, pa voćke prskamo traktorom, radnicima koji nam pomažu u branju plaćamo oko 2.000 dinara dnevno, a onda se pojave otkupljivači koji nam ponude sramotnu cenu koju često moramo da prihvatimo - kaže Radovan Martić, proizvođač krušaka iz Ivanjice.
Kako bi se izborili sa problemom hladnjačara koji diktiraju cenu, grupa voćara iz čačanskog kraja napravila je svoju hladnjaču.
- Hladnjača koja ima kapacitet 1.200 tona omogućava nam da prodajemo jabuke kad mi hoćemo, pa nismo prinuđeni da izađemo na tržište u ovakvim uslovima, ne moramo da pristajemo na ucene i možemo da sačekamo bolju cenu. Problem je što mi trenutno proizvodimo četiri, do pet puta više od kapaciteta hladnjače, a ovakvo postrojenje košta 1,1 milion evra - kaže Nebojša Jovanović iz udruženja Čačanska jabuka.
Poljoprivrednici često nemaju mogućnosti da sami svoje plodove nude na pijacama, pa ih prodaju nakupcima po nižoj ceni. To isto voće na kvantašima se zatim prodaje po znatno višoj ceni, a tamo ga otkupljuju trgovci koji cenu dodatno dižu na zelenim pijacama, ili u prodavnicama.
- Za 30 kilograma jabuka padalica zaradili smo 150 dinara, koliko košta i litar soka od ove voćke. Pokušali smo da prodamo voće na pijaci u Beogradu, ali skup nam je prevoz od ivanjičkog kraja, zakupnina tezge na pijaci košta mesečno skoro 4.000 dinara, a dodatna dnevna taksa još oko 300 dinara. Sve to diže cenu voća - kaže Jelica Miljković, proizvođač jabuka iz Ivanjice.
Izvor: Blic.rs
