– Da li trgovac pre zaključenja ugovora predugovorno informiše potrošača o predmetu ugovora, odnosno da li obmanjuje potrošača da se radi o garanciji, a ne o ugovoru o osiguranju, sa ove pozicije se ne može nedvosmisleno utvrditi. Ovo može biti utvrđeno inspekcijskim nadzorom – kaže Rakićeva. Ona objašnjava da garancija ne mora uvek biti besplatna, imajući u vidu da ona obavezuje izdavaoca garancije pod uslovima pod kojima je data.
Da bi privukao kupce, izdavalac garancije ne uslovljava kupca, već garancija važi za artikal bezuslovno. U nekim slučajevima, da bi važila data garancija, potrošač mora da registruje na primer uređaj na određeni sajt proizvođača, negde se garancija plaća, negde je uračunata u cenu, negde važi pod uslovom da se radi redovan servis koji se plaća (npr. za automobile, klima-uređaje i sl.) kod ovlašćenog servisera – kaže naša sagovornica.
Izvor: politika.rs
