Istovremeno smo dobili i zvaničnu informaciju - da je inflacija u Srbiji u aprilu 2021. zabeležila rast od 1,1 odsto na mesečnom nivou, dok je u odnosu na isti mesec prošle godine u proseku povećana za 2,8 procenata. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su tokom prošlog meseca najviše poskupeli hrana i bezalkoholna pića - za 2,6 procenta, a slede odeća i obuća (1,7) i transport (1,0).
I sada je pitanje da li je ovo uvod u nove cenovnike i visoka cena korona godine koja lagano dolazi na naplatu?
Pitanje je na mestu tim pre što slične vesti o skoku inflacije stižu trenutno sa različitih strana sveta. Cene u SAD su u aprilu zabeležile najveći rast u poslednjih 12 godina, pa je i vrednost akcija na Vol Stritu pala zbog zabrinutosti investitora. Širom Evrope analitičari su zabrinuti i ukazuju na moguće naglo "pregrevanje" ekonomije, i eventualni rast kamatnih stopa, odnosno cene novca.
Kao jedan od glavnih faktora za rast inflacije većina ističe veliko upumpavanje novca kroz pakete pomoći koji su države pripremile za ublažavanje posledica pandemije korona virusa. Na primer, samo američka centralna banka (FED) je tokom poslednjih godinu dana štampanjem novca dramatično povećala novčanu masu u opticaju.
Obimni paketi pomoći ubrzali štampanje para
Na to ukazuje i ekonomista Ivan Nikolić, koji navodi da je, osim psihološkog faktora koji je bitan i koji ukazuje na strah od skoka cena, značajna stavka za rast inflacije upravo ekspanzivna fiskalna i monetarna politika koju su države vodile proteklih meseci, radi ublažavanja efekata pandemije korona virusa. U prevodu, ceo svet je pomagao privredu, milijarde su upumpavane, često i bez pokrića. I sada sve dolazi na naplatu.
"Imamo interesantne momente, pre svega kada je reč o bitnim inputima koji se koriste za proizvodnju. Došlo je do drastičnih poskupljenja metala i energenata, a tu su i poremećaji u globalnom snabdevanju, pre svega iz Kine ka drugim destinacijama, što je podiglo cenu transporta. Sve to zajedno se odražava na osetno više cene", ističe sagovornik "Blic Biznisa".
Što se tiče Srbije, Nikolić ocenjuje da su energenti glavni faktor za rast cena kod nas, pošto je došlo do rasta cene sirove nafte na globalnom tržištu.
"Ipak, za sada nema većih negativnih efekata, čak je ovaj mali rast inflacije dobrodošao, jer je uveo inflaciju u ciljani koridor koji je postavila Narodna banka Srbije. Ne odstupamo ništa više od onoga što smo želeli", navodi Ivan Nikolić i dodaje da tek treba videti kako će se dalje kretati cene i kakav će biti odgovor.
Eventualna restriktivnija monetarna politika, objašnjava, bila bi u suprotnosti sa ambicijama država da podrže privredu i građane, i dovela bi do usporavanja oporavka, odnosno sporijeg oživljavanja ekonomije koje se trenutno događa.
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije kaže da je građevinski materijal značajno poskupeo, neki segmenti čak i duplo. Prema njegovim rečima, gvožđu je cena skočila 40 odsto, izolacioni materijali su skuplji od 80 do 100 procenata.
Da poskupljuju cene materijala za "Blic Biznis" potvrđuju i majstori i zanatlije iz Beograda.
"Cene cevi, fitinga, kolena, ventila, virbli i slično su kod pojedinih proizvođača poskupljivale u više navrata. Sve to zajedno izađe na poskupljenje od čak 70 odsto", kaže za "Blic Biznis" Nemanja Vasiljković, vodoinstalater iz Beograda.
On dodaje da su cene materijala u drugim granama takođe drastično poskupele.
"Što se tiče materijala za fasadne radove, kao što su stiropor, lepak, mrežice, poskupeli su i do 80 odsto", zaključuje Vasiljković.
Inače, ciljana inflacija NBS kreće se oko 3 procenta, uz dozvoljena odstupanja od 1,5 odsto, i u proteklih nekoliko godina kretala se upravo u zadatim okvirima. U razvijenim ekonomijama inflacija je prošle godine u proseku iznosila 0,8 odsto, a u zemljama u razvoju oko pet procenata.
NBS je prethodnih meseci procenjivala da su inflatorni pritisci niski, a finansijski sektor je u anketama iznosio očekivanja da će se inflacija kretati oko 2 procenta. Za 2022. godinu centralna banka predviđa inflaciju bližu stopi od 3 odsto, jer na srednji rok rizici zavise i od međunarodnih uticaja.
Inflacija oborila akcije
Vrednost akcija na Vol Stritu juče je ponovo pala pošto je neočekivan skok inflacije u SAD prošlog meseca povećao zabrinutost investitora da bi ekonomija mogla da se "pregreje" naglim izlaskom iz recesije izazvane pandemijom korona virusa. Ulagači strahuju da bi inflacija mogla da se vrati posle više godina.
Analitičari navode da tržište ne bi trebalo da bude previše iznenađeno rastom inflacije i očekuju da će ona biti privremena. Takođe, zvaničnici FED-a i drugi ekonomisti smatraju da bi umerena inflacija, u stvari, mogla biti dobra za oporavak.
S druge strane, legendarni investitor Voren Bafet upozorio je nedavno na to da stiže ozbiljna inflacija koja će uticati na oporavak američke ekonomije.
"Vidimo značajnu inflaciju. Podižemo cene. Ljudi nam podižu cene i to se prihvata", rekao je Bafet na godišnjem sastanku deoničara Berkšir Hataveja i posebno istakao mnogo veće cene čelika.
Broj spominjanja "inflacije" u prvom tromesečju utrostručio se u odnosu na prošlu godinu, što je najveći skok još od 2004. godine, pokazalo je novo istraživanje stratega Bank of America. Sirovine, prevoz i radna snaga navedeni su kao glavni pokretači inflacije.
Izvor: blic.rs