Stavovi potrošača o mesnim prerađevinama u R. Srbiji

TOK ISTRAŽIVANJA

Istraživanje je sprovedeno  tokom juna 2020. godine (od 17.6. do 22.6.) sa ciljem da se sazna kakav stav potrošači imaju o različitim mesnim prerađevinama i kakva navike imaju prilikom konzumiranju istih. Zanimalo nas je da vidimo kako potrošači opažaju kvalitet proizvoda, šta je garancija kvaliteta proizvoda, kao i da li imaju izraženiji pozitivan ili negativan stava prema nekom proizvodu. Druga tema ovog istraživanja odnosi se na navika potrošača prilikom konzumiranja mesnih prerađevina u kontekstu učestalosti konzumiranja i preferencije prilikom izbora proizvoda. Istraživanjem se težilo i da se obuhvate faktori koji doprinose formiranju stavova.

Pregled podataka je shodno tome koncipiran tako da prati naredne dve teme:

• Navike potrošača prilikom konzumiranja mesnih prerađevina.
• Stavovi potrošača o kvalitetu mesnih prerađevina.

U okviru svake teme prikazan je opis rezultata i naglašene su statistički značajne razlike koje postoje između potrošača u odnosu na pol, grad i uzrast.

Metodološki pristup je kombinacija kvalitativnog i kvantitativnog istraživanja. Potrošači su ispitivani anketiranjem i učestvovanjem u fokus grupama. Anketa i scenario fokus grupe je izrađen tako da se međusobno prate sa ciljem da se anketiranjem na velikom uzorku dobije prosečna, jasna slika, dok se informacijama iz fokus grupa proverava valjanost dobijenih podataka. Pitanja za ankete i scenario fokus grupe bazirana su na najčešćim pitanjima i komentarima potrošačima, relevantnim za ovu temu, u susretu sa saradnicima Centra potrošača Srbije– CEPS. Formirana je upitnik Stavovi potrošača prema mesnim prerađevinama. Ispitivanje je vršeno u lokalnim sredinama u skladu sa opštim standardima za istraživanja u društvenim naukama: dobrovoljno učestvovanje, pristanak uz informisanost, obučeni ispitivači, standardna procedura ispitivanja.

Ispitanici nisu dobijali nikakvu vrstu nadoknade za učestvovanje u istraživanju. Istraživanje je sprovedeno u velikim marketima i na lokalnim pijacama, a proteklo je bez velikih problema, ispitivači su naišli na dobar odziv i spremnost na saradnju ispitanika na terenu.

OPIS UZORKA

Anketiranjem je ukupno obuhvaćeno ukupno 400 ispitanika iz Beograda (132 ispitanika), Novog Sada (134 ispitanika) i Niša (134 ispitanika) tako da je sa stanovišta statističkih analiza iz svakog grada ujednačen broj ispitanika.  Od ukupnog broja ispitanika, njih 16% tj. 66 ispitanika izjavilo  je da ne konzumira meso. Ispitanici koji su izjavili da ne konzumiraju meso su izuzeti iz uzorka u daljim obradama i prikazu podataka, tako da je ukupan broj ispitanika 334. 

Paralelno sa anketiranjem, u Beogradu, Nišu i Novom Sadu su organizovane i fokus grupe na kojima je učestvovalo ukupno 43 učesnika od čega 27 žena i 16 muškaraca. Na svakoj fokus grupi je bila osoba koja pripada uzrasnim kategorijama navedenim u upitniku, a od ukupnog broja 2 ispitanika je reklo da ne jede meso dok je dvoje ispitanika naglasilo da povremeno ne jede mesne prerađevine, prvenstveno iz zdravstvenih razloga. Rezultati sa fokus grupa će biti predstavljeni tako što će biti paralelno biti prikazani sa rezultatima anketiranja.

U okviru Tabele br.1 prikazana je struktura ispitanika u odnosu na grad, tako da je vidljiva raspodela i u ukupnom uzorku, kao i poduzorku onih koji konzumiraju i ne konzumiraju meso. Najmanji procenat ispitanika koji ne konzumira meso je u Nišu (14 ispitanika, tj. 21.5% od svih onih koji su izjavili da ne konzumiraju meso), a najveći broj ispitanika koji ne konzumira meso je u Beogradu (29 ispitanika, tj. 44.6% od svih onih koji su izjavili da ne konzumiraju meso).  Ispitanici su u najvećem procentu obrazložili da je to njihov izbor načina ishrane i životnog stila jer su izabrali da budu vegetarijanci/vegani (32.3%), zatim da je to izbor usled zdravstvenih razloga poput kontrole krvnog pritiska i problema sa varanjem (19%), a neki su izjavili da su ih izbacili iz upotrebe jer smatraju da nisu zdrave (16 ispitanika tj. 24.6.%) a par ispitanika je izjavilo da ih ne konzumira jer to ne mogu sebi da priušte. Tokom fokus grupe je dvoje ispitanika istaklo da povremeno ne jede meso jer primete da im ne prija i tako daju sebi malo vremena da se odmore od mesa i proizvoda od mesa. Ispitanici na fokus grupi koji su izjavili da su vegetarijanci/vegani jer smatraju da takav izbor odgovara njihovim životnim uverenjima i ličnoj etici.

 Tabela br. 1 -Struktura ispitanika u odnosu na grad 

Sve uzrasne kategorije (24-34 godine; 35-45 godine; 46-56 godina i stariji od 56 godine) su sa stanovišta statističkih analiza podjednako zastupljene u celokupnom uzorku, kako je i prikazano u Tabeli br.2. U odnosu na ispitanike koji su se izjasnili da ne jedu mesu, najveći procenat je u uzrasnoj kategoriji od 35 do 45 godina-32.3%.

 Tabela br. 2 -Struktura ispitanika u odnosu na uzrasnu kategoriju

U odnosu na radni status ispitanici su u sličnim procentima raspoređeni kako u celokupnom uzorku, tako i u poduzorku onih koji ne konzumiraju meso čije je detaljan prikaz u Tabeli br.3. Najveći broj ispitanika je zaposlen (63.5%), a njih sledi broj nezaposlenih ispitanika (21%), a manje od deset posto ispitanika je na školovanju (7.2%) ili u penziji (8.4%). 

 Tabela br. 3-Struktura ispitanika u odnosu na radni status

U odnosu na pol u većem procentu su zastupljene žene što se može uočiti iz Table br.4. Izdvaja se podatak da je u okviru onih koji ne jedu meso skoro dvostruko veći broj žena od muškaraca. Naime od ukupnog broja onih koji ne konzumiraju meso njih 63% su žene. U okviru onih koji konzumiraju mesu procenat muškaraca i žena je približan: 52% žena je izjavilo da konzumira meso i 47% muškaraca. 

 Tabela br. 4- Struktura uzorka u odnosu na pol

NAVIKE POTROŠAČA PRILIKOM KONZUMIRANJA MESNIH PRERAĐEVINA

Ispitanici najčešće, nekoliko puta nedeljno, konzumiraju šunku (43.4%) i salamu (33.8%), pa trajnu kobasicu (24.9%) i paštetu (24%), dok najmanji procenat ispitanika više puta nedeljno konzumira viršle (13.2%)-Tabela br. 5. Salamu u velikom procentu ispitanici konzumiraju nekoliko puta nedeljno (33.8%) i istovremeno veliki procenat ispitanika je izjavio da je to proizvod koji ne konzumiraju (41.9%). Mali procenat ispitanika je izjavio da ne konzumira šunke (3.6%) i trajne kobasice (8.1%). Paštete ne konzumira trećina ispitanika (37.7%) a viršle ne konzumira četvrtina ispitanika (22.2%). Trajnu kobasicu većina ispitanika (32.6%) konzumira jednom u par meseci. Najveći procenat ispitanika jednom mesečno konzumira viršle (28.1%) što je približno procentu ispitanika koji se izjasnio da jednom mesečno konzumira šunku (21.9%) i trajnu kobasicu (21.3%). Slično su izjavili i ispitanici na fokus grupama, da uglavnom periodično konzumiraju navedene proizvode u zavisnosti od toga šta u tom trenutku žele da konzumiraju ili za koji proizvod misle da je trenutno ima dobru cenu, tj. da je na sniženju/akciji. Kroz fokus grupe je bilo uočljivo da postoje dve grupe ispitanika: oni koji vode računa o ishrani i veoma su svesni koliko često i šta konzumiraju i druga grupa ispitanika koja ne posmatra pažljivo svoje navike u ishrani, sumirano rečima jednog ispitanika „…prvi put zapravo i razmišljam sada o tome šta i koliko kupujem”.

 Tabela br. 5 - Učestalost konzumiranja proizvoda

U odnosu grad postoji statistička značajnost kada je u pitanju učestalost konzumiranja viršli (χ2(10)=26,098 p<0.005). Od svih ispitanika koji su izjavili da ne konzumiraju viršle najveći procenat je u Nišu (47.3%), a najmanje je u Beogradu (18.9%), dok u Novom Sadu najmanji procenat ispitanika konzumira viršle nekoliko puta nedeljno (15,9%)Tabela br. 6. Najveći procenat ispitanika koji najčešće-nekoliko puta nedeljno konzumira viršle je u Beogradu (45.5%).

 Tabela br. 6- Učestalost konzumiranja viršle u odnosu na grad

Kada biraju proizvod ispitanici se u najvećem procentu odlučuju za: Carnex viršle (28.4%), Neoplanta paštete (5.1%), Matijević salame (20,7%), Neoplanta šunke (24,6%) i Zlatiborac čajnu (31,1%). S obzirom da je ovo bilo pitanje u kome su ispitanici mogli da izaberu nekoliko proizvođača za isti proizvod, istakli bismo da je većina birala dva proizvođača a detaljna raspodela prikazan je u Tabeli br. 7. Ispitanici su takođe mogli da dodaju i proizvođače koji nisu bili  obuhvaćeni izbor i nekolicina ispitanika je dodala robne marke za sve proizvode: Premia, Lidl, Dobro. Pred toga nekolicina ispitanika je istakla da kada bira viršle kupuje Wudy i Aia; paštete Argeta; Famis salame; Petrovia salame i šunke; trajne kobasice Bačka Topola.

Takođe, troje ispitanika su naveli da kada kupuju primarno vode računa o ceni i da biraju proizvođača u odnosu na to šta je trenutna akcija, sniženje, što je saglasno sa komentarima većine učesnika fokus grupa. Učesnici su istakli kako im je važna cena proizvoda i kako prate akcije i sniženja kako bi neki proizvod koji vole kupili najpovoljnije ili da izaberu proizvod shodno trenutnom budžetu.  Fokus grupe su ukazale na to neki ispitanici ne biraju samostalno proizvode već se oslanjaju na izbor majke ili supruge, što je odgovor koji je imalo i troje ispitanika u anketi. Učesnici u fokus grupama su ovaj izbor obrazlagali poput: „… ne obraćam mnogo pažnje koji je proizvođač, mama to kupuje i svaki put mi se svidi… ” ili „..supruga uglavnom nabavlja, zna šta volimo, pa ja i ne gledam šta je…” 

Nema statistički značajnih razlika u odnosu na grad, pol i uzrast kada je reč o izboru proizvođača za određen proizvod.

 Tabela br. 7- Pregled izbora proizvođača

Tokom fokus grupa ispitanici u svim gradovima su istakli kako nekada kupuju neke mesne prerađevine na pijaci jer su jeftinije misleći na fabričke proizvode koji kupuju na pijačnim tezgama. Takođe, istakli su da ih kod industrijskih mesnih prerađevina najviše brinu dodaci: „mora da ima hemija da bi to stajalo, ali nisam sigurna koliko je to zdravo”  i način da to prevaziđu vide u kupovini domaćih proizvoda. Kada kažu domaće učesnici fokus grupa uglavnom misle na ono što sami mogu da naprave, npr. pileća pašteta  ili meso koje je pripremio neki pojedinac/poljoprivredno domaćinstvo u koje imaju poverenja.

Ipak, takvu kupovinu uglavnom obavljaju sporadično jer su sumnjičavi po pitanju dodatih aditiva i izabranih komada mesa koji se koriste tokom proizvodnje. Ova tendencija se vidi i kroz anketno ispitivanje kroz stav: Radije kupujem viršle iz lokalne mesare jer verujem da imaju više mesa od industrijskih, sa kojim se saglasilo znatno manji procenat ispitanika, njih 18%. Zanimljivo je da se ovde javila statistički značajna razlika u odnosu na grad (χ2(4)=18,555  p<0.001), tako da je najveći procenat onih koji su saglasni sa ovim stavom u Novom Sadu (45,6%), zatim u Beogradu (40,4%) a znatno manji broj ispitanika u Nišu je saglasan sa ovom izjavom (14%).

Radije kupujem viršle iz lokalne mesare jer verujem da imaju više mesa od industrijskih.  

 Tabela br. 8- Raspodela ispitanika u odnosu na grad za stavku: Radije kupujem viršle u lokalnoj mesari jer verujem da imaju više mesa od industrijskih

Mesne prerađevine učesnici fokus grupa kao jednostavno rešenje za doručak ili brzi obrok u toku dana, proizvod koji: „…imam nešto uvek u kući, da bude pri ruci ako ne stignemo da kuvamo, žurimo…”  Većini ispitanika (55.1%) se dopada što se viršle brzo pripreme, ali su i ispitanici u fokus grupama i anketirani ispitanici u razgovoru sa anketarima isticali da je pored vremena pripreme važno što je to topao obrok koji im prija. 

U odnosu na ostale proizvode obrok koji uključuje viršle ima prijatno emotivno značenje i za ispitanike fokus grupa i anketirane. Ispitanici obrok koji uključuje viršle asociraju sa lepim, rasterećenim i prijatnim momentima detinjstva, npr. vrtić, dani sa babom i dedom ili momentima iz mladosti, npr. studentski dani.  Kroz anketu pozitivna emotivna konotacija ispitanika vidljiva je kroz neslaganje sa stavom: Viršla me asocira na bolnicu/vrtić/menzu i izgubim svaku želju da je jedem, - 74.9% ispitanika je izjavilo da se ne slažu sa tom tvrdnjom. Takođe, većina ispitanika- 60,8% je saglasna sa tvrdnjom.

Viršla me asocira na detinjstvo/prijatne trenutke zbog čega biram viršle za neki obrok. U okviru ove tvrdnje javlja se i statistički značajna razlika u odnosu na grad (χ2(4)=18,457  p<0.001) koja govori da veći procenat ispitanika iz Beograda i Novog Sada ima pozitivne asocijacije u odnosu na ispitanike iz Niša,  Tabela br.9.

Viršla me asocira na detinjstvo/prijatne trenutke zbog čega biram viršle za neki obrok.

 Tabela br. 9- Raspodela u odnosu na grad za izjavu:Viršla me asocira na detinjstvo/prijatne trenutke zbog čega biram viršle za neki obrok.

STAVOVI POTROŠAČA O KVALITETU MESNIH PRERAĐEVINA

Ispitanici kao najkvalitetniji proizvod od ponuđenih opcija mesnih prerađevina biraju šunku (80.2%), zatim trajnu kobasicu (71.3%), pa u znatno manjem procentu salamu (5.4%) i viršle (6%), dok svega par ispitanika (0.9%) smatra paštetu najkvalitetnijim proizvodom od ponuđenih, Tabela br.10.

 Tabela br. 10- Raspodela ispitanika za pitanje izbora kvalitetnih mesnih prerađevina 

Spontani komentari ispitanika tokom anketiranja pružaju dodatan uvid u kriterijum kvaliteta koji se javio i na fokus grupama: najkvalitetniji je proizvod koji je od komada mesa i gde je komad mesa vidljiv, poput šunke, pršute, kobasice. Većina ispitanika-74% je saglasna sa izjavom: Najviše volim pršutu jer znam da to je pravo meso, stoga je to moj prvi izbor kada biram mesne prerađevine.  Proizvodi koji su od usitnjenog, mlevenog mesa ispitanici komentarišu kao proizvode gde je lako manipulisati time šta se stavlja i da to čini kvalitet upitnim: „ … ko zna šta se sve samelje tu, koji komadi mesa i šta sve ne još…”  Približan je broj ispitanika koji su saglasni i onih koji nisu sa tvrdnjom: Smatram da gril kobasica ima mnogo veći procenat mesa od viršle i zato radije kupujem gril kobasice nego viršle- 52.4% ispitanika je izabralo da je saglasno, a 47,6% ispitanika je izabralo da se slaže sa ovom izjavom. 

Postoji statistički značajna razlika u odnosu na grad u kome su ispitanici koji smatraju da je viršla kvalitetan proizvod (χ2(2)=8,853 p<0.005)- Tabela br. 14. Viršlu kao kvalitetan proizvod u najvećem procentu biraju ispitanici iz Niša (13 ispitanika tj. 65%), zatim ispitanici iz Beograda (5 ispitanika, tj. 25%) i par ispitanika iz Novog Sada (2 ispitanika, 10%). Razlika postoji i kod ispitanika koji su izabrali šunku kao kvalitetan proizvod (χ2(2)= 23.271 p<0.000). Najveći broj ispitanika koji smatra da je šunka kvalitetan proizvod je u Nišu (111 ispitanika, 41%), zatim u Novom Sadu (80 ispitanika, 29,9%) a najmanje je u Beogradu (77 ispitanika, 28%), Tabela br.14. 

 Tabela br. 11- raspodela ispitanika u odnosu na grad kod procene kvaliteta viršle i šunke

Ispitanicima je većinom (60.8%) poznato da postoje pravilnici  koji regulišu kvalitet proizvodnje i većina (76.3%) veruje da se proizvođači pridržavaju tih pravilnika- Tabela 11. Učesnici na fokus grupama su isto izjavili da im je poznato da postoje različiti pravilnici koji regulišu kvalitet proizvoda i da veruju da se proizvođači pridržavaju toga. I učesnici fokus grupa i anketirani ispitanici su prokomentarisali da više veruju da se pravilnika pridržavaju veliki proizvođači dok nisu sigurni da li je to slučaj sa malim manjim proizvođačima, lokalnim mesarama i slično. 

Tabela br. 12- Prikaz saglasnosti ispitanika sa izjavama o pravilnicima

Iako je većini poznato da se kvalitet kontroliše i veruju proizvođačima kod ovih stavki u anketiranom uzorku uočava se razlika u odnosu na uzrasnu kategoriju ispitanika, Tabela br.11. Postoji statistički značajna razlika kod poznavanja postojanja pravilnika (χ2(3)=53,661  p<0.001), koja ukazuje na to da je najmanji procenat ispitanika u najmlađoj uzrasnoj kategoriji kojima je poznato da pravilnici postoje.  Iako je njima najmanje poznato, ispitanici uzrasta od 24 do 34 godine u značajno većem procentu veruju da se proizvođači pridržavaju pravilnika, dok je manji procenat ispitanika u rasponu od 35 do 56 godina koji veruje da se proizvođači pridržavaju pravilnika kvaliteta (χ2(3)=9,715  p<0.005). 

Poznato mi je da postoje pravilnici koji regulišu kvalitet mesnih prerađevina 

Tabela br. 13- raspodela ispitanika u odnosu na uzrasne kategorije za poznavanje i poverenje za primenu pravilnika kvaliteta

Ispitanici na fokus grupama ističu da im je teško da procene i formiraju kriterijume toga šta je kvalitetan proizvod i primarno se vode mirisom i ukusom kao markerom kvaliteta. Objašnjavaju da im se dopadne ukus nekog proizvoda i da znaju da nešto održava kvalitet kada ima isti ukus. Takođe, ako im se nešto dopada koristiće u ishrani čak iako nisu sigurni koji su sastojci, kako se proizvodi. Čest je komentar da za viršle i paštete ne znaju kako se proizvodi, koliko je svaki sastojak kvalitetan, koji aditivi i u kojoj meri se dodaju ali da im nije važno jer im se dopada ukus i kada budu hteli konzumiraće.  

Kada je u pitanju procena kvaliteta viršli, većina ispitanika komentariše kako ne smatraju daje to veoma kvalitetan proizvod ali da će ga povremeno konzumirati jer im se dopada. Smatraju da je nižeg kvaliteta jer procenjuju da se najmanje kvalitetni delovi mesa koriste za izradu i da ima veliki broj aditiva. Ovakav stav prema kvalitetu vidljiv je i kroz izjave prikazane u Tabeli br.13. Većina ispitanika (65,3%) smatra da se u viršlama nalazi više aditiva nego mesa. Karakteristike poput toga koliko je mastan proizvod, miris nisu presudni kod većine ispitanika kada je u pitanju kupovina.  Većina ispitanika (48.8%) nije saglasna sa izjavom da retko kupuje viršle jer smatra da je nizak kvalitet sastojaka, a dodatan komentar ispitanika anketarima je bio se vode time da li žele da konzumiraju više nego procenom kvaliteta.

 Tabela br. 14-Izjave ispitanika u odnosu na kvalitet i karakteristike viršle

Uočava se statistička značajna razlika opažanju kvaliteta viršle u odnosu na uzrasnu kategoriju (χ2(2)=7,863  p<0.005) i odluci o kupovini (χ2(3)=25.756  p<0.001), Tabela br. 15. Ispitanici u najmlađoj uzrasnoj kategoriji ređe kupuju viršle zbog toga što misle da je to niskokvalitetan proizvod. Ispitanici u uzrasnoj kategoriji od 46 do 56 godina se češće se odlučuju da kupe viršle iako ne smatraju da je veoma kvalitetan proizvod. Ispitanici stariji od 56 godina u najvećem procentu biraju viršlu kao visoko kvalitetan proizvod.

Tabela br. 15- raspodela ispitanika u odnosu na uzrasne kategorije kod procene kvaliteta viršle

Kako je već pomenuto, ispitanici nemaju jasno formulisane markere kvaliteta, a i i ne obraćaju mnogo pažnje na spisak sastojaka, niti se time vode kada biraju proizvod. Većina ispitanika (55,7%) ne čita pažljivo spisak sastojaka.   Na fokus grupama ispitanici su svoj stav obrazložili time da ne svakako ne razumeju šta znači spisak sastojaka i kako nemaju naviku da se redovno informišu. Takođe, nemaju ideju kada i gde su nešto saznali o kvalitetu proizvoda, načinima proizvodnje. Ispitanici sa fokus grupa izjavljuju kako su nekako saznali i pretpostavljaju da je to iz škole i nešto što su čuli u prolazu. Naglašavaju kako najviše veruju informaciji svojih prijatelja jer jedino njima veruju da su iskreni i da nemaju dodatnu korist od određenog stava, za razliku od stručnjaka koji mogu da sarađuju sa nekim proizvođačima i imaju dodatne benefite od svog stava.

Anketirani ispitanici se, takođe, najviše informišu od prijatelja (65,6%) zatim putem medija (59,6%), članova porodice (47,3%) i tako što pročitaju neku informaciju na društvenim mrežama (39,5%), Tabela br.16. Najmanje se informišu od strane stručnjaka, svega 15,6% ispitanika je izabralo ovu opciju, a nijedan ispitanik nije naveo da prati neki portal koji se bavi temom kvaliteta namirnica i ishrane.

Tabela br. 16- Raspodela ispitanika u odnosu na način informisanja

Postoji statistička značajna razlika u odnosnu na uzrasnu kategoriju kada je u pitanju informisanje na društvenim mrežama (χ2(6)=55,216 p<0.001), od stručnjaka (χ2(3)=12,551 p<0.005), od prijatelja (χ2(3)=24,761 p<0.001), članova porodice (χ2(3)=15,894 p<0.001)- Tabela br. 17. Ispitanici u uzrasnoj kategoriji od 46 do 56 godine se u najvećem procentu informišu putem društvenih mreža, a zatim ispitanici uzrasta od 24 do 34 godine. Od stručnjaka se u najmanjem procentu informišu ispitanici uzrasta od 35 do 45 godine a najviše ispitanici stariji do 56 godina. Od prijatelja se najviše informišu ispitanici stariji do 56 godine, a najmlađa grupa ispitanika se najčešće informiše od svojih prijatelja.   

Tabela br. 17- raspodela ispitanik po načinu informisanja u odnosu na uzrasnu grupu

ZAKLJUČAK

Istraživanje je obuhvatilo uzorak statistički ujednačen po gradu, starosti i polu ispitanika. Ujednačenost uzorka po ovim kategorijama ukazuje da su razlike između ispitanika u odnosu na ove karakteristike verodostojne. Ipak zbog manjeg obima uzorka ove razlike se ne mogu preneti na celokupnu populaciju, npr. žene u Srbiji. Svakako ukazuju na značajne odlike u okviru uzorka i potrebno ih je dalje pratiti i istraživati. Dodatno bolje razumevanje podataka i u daljem tekstu iznetih zaključaka dolazi i od kombinacija kvalitativnog i kvantitativnog pristupa koje je omogućilo da se podaci razumeju u opštem okviru, kao i da se pojedini nalazi objasne. 

Ispitano je 400 ispitanika anketnim istraživanjem i 43 ispitanika kroz fokus grupe u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Od ukupnog broja anketiranih ispitanika 16% ne konzumira meso kao izraz životnog stila (vegetrijanci/vegani) i usled zdravstvenih razloga. Zanimljiv je podatak da je u od onih koji ne konzumiraju meso većina žena-63.1%, dok je odnos polova u grupi onih koji konzumiraju meso ujednačen. 

Ispitanici najčešće, nekoliko puta nedeljno, konzumiraju šunku (43.4%) i salamu (33.8%), pa trajnu kobasicu (24.9%) i paštetu (24%), dok najmanji procenat ispitanika više puta nedeljno konzumira viršle (13.2%). Kada biraju proizvod ispitanici se u najvećem procentu odlučuju za: Carnex viršle (28.4%), Neoplanta paštete (5.1%), Matijević salame (20,7%), Neoplanta šunke (24,6%) i Zlatiborac čajnu (31,1%). Ispitanici su takođe mogli da dodaju i proizvođače koji nisu bili  obuhvaćeni izbor i nekolicina ispitanika je dodala robne marke za sve proizvode: Premia, Lidl, Dobro. Pred toga nekolicina ispitanika je istakla da kada bira viršle kupuje Wudy i Aia; paštete Argeta; Famis salame; Petrovia salame i šunke; trajne kobasice Bačka Topola. Nekolicina ispitanika se prilikom izbora kao kriterijum ima cenu ili se oslanja na izbor koji pravi neko od ukućana, tako da ne vodi računa o tome ko je proizvođač izabranog proizvoda.

Tokom fokus grupa bio je upečatljiv komentar na svim grupama da većina ispitanika ne razmišlja mnogo šta kupuje, zašto i koliko često kupuje. Shodno tome nema ni jasno definisane markere kvaliteta, najvažnije je da nešto ima ukus na koji su navikli i koji im se dopada. Nasuprot njima izdvaja se manja grupa ispitanika koja veoma vodi računa o tome šta kupuje, vrlo je svesna zašto nešto bira i koliko često nešto konzumira. I jedne i druge u najvećoj meri, kada su u pitanju prerađevine, brine kvalitet mesa od koga se proizvod priprema i količina aditiva koja se dodaje. Veruju da su bezbedni proizvodi ali su zabrinuti povodom efekta na zdravlje. Shodno tome kao najkvalitetnije proizvode ocenjuju ono gde je meso jasno vidljivo i gde im deluje da je najmanja mogućnost da se dodaju aditivi. U skladu sa tim stavom ispitanici kao najkvalitetniji proizvod od ponuđenih opcija mesnih prerađevina biraju šunku (80.2%), zatim trajnu kobasicu (71.3%), pa u znatno manjem procentu salamu (5.4%) i viršle (6%), dok svega par ispitanika (0.9%) smatra paštetu najkvalitetnijim proizvodom od ponuđenih.

Ispitanicima je većinom (60.8%) poznato da postoje pravilnici  koji regulišu kvalitet proizvodnje i većina (76.3%) veruje da se proizvođači pridržavaju tih pravilnika. Zanimljiv je podatak da je od onih kojima je poznato da postoje pravilnici kvaliteta to u najmanjoj meri poznato ispitanicima u uzrasnoj kategoriji od 24 do 34 godine, ali istovremeno veliki procenat njih veruje da se proizvođači pridržavaju pravilnika kvaliteta. 

Ispitanici na fokus grupama i tokom anketiranja su imali učestali komentar da za viršle i paštete ne znaju kako se proizvodi, koliko je svaki sastojak kvalitetan, koji aditivi i u kojoj meri se dodaju ali da im nije važno jer im se dopada ukus i kada budu hteli konzumiraće.  Ipak, vidljive su razlike uzrastu- Ispitanici u najmlađoj uzrasnoj kategoriji (24-35) ređe kupuju viršle zbog toga što misle da je to niskokvalitetan proizvod. Ispitanici u uzrasnoj kategoriji od 46 do 56 godina se češće se odlučuju da kupe viršle iako ne smatraju da je veoma kvalitetan proizvod. Ispitanici stariji od 56 godina u najvećem procentu biraju viršlu kao visoko kvalitetan proizvod.

Interesantan je podatak da su viršle proizvod koji ispitanici povezuju sa prijatnim emocijama- obrok koji uključuje viršle ih podseća na lepe, rasterećene, prijatne momente detinjstva, npr. vrtić, dani sa babom i dedom ili momente iz mladosti, npr. studentski dani. Veći procenat ispitanika iz Beograda i Novog Sada ima pozitivne asocijacije u odnosu na ispitanike iz Niša. 

Više od polovine ispitanika ne čita pažljivo spisak sastojaka uz obrazloženje da ne zna kako da proceni te informacije. Najviše se informišu od prijatelja (65,6%) zatim putem medija (59,6%), članova porodice (47,3%) i tako što pročitaju neku informaciju na društvenim mrežama (39,5%). Najmanje se informišu od strane stručnjaka, svega 15,6% ispitanika je izabralo ovu opciju, a nijedan ispitanik nije naveo da prati neki portal koji se bavi temom kvaliteta namirnica i ishrane. I ovde je uzrast odlika koja dovodi do razlika: najmlađi se najviše informišu od prijatelja, a najstariji od stručnjaka, dok ispitanici u kategoriji od 46 do 56 godina u najvećem procentu koriste društvene mreže kao izvor informisanja. 

Na osnovu prikupljenih podataka uočava se da ispitanici nemaju jasne načine prikupljanja podataka o kvalitetu proizvoda, kao ni kriterijume procene kvaliteta. Proceni pristupaju ili veoma svesno ili uopšte ne vode računa o tome šta i koliko često kupuju. Ipak, bez obzira na usmerenost prilikom izbora, dve odlučujuće odlike prilikom kupovine jeste ukus proizvoda i cena koji mogu da priušte.