Mogućnost kontrole bez najave, koja je preuzeta iz mađarskih propisa, pruža novi zakon o trgovini, koji je stupio na snagu 30. jula ove godine. Očekuje se da će uvođenje „tajnog kupca” („misteri šoper”) dati rezultate ne samo u domenu suzbijanja sive ekonomije već i zaštite prava potrošača.
Kako je za „Politiku” rekao Dejan Stanojević, koordinator Sektora za kontrolu prometa robe i usluga pri Tržišnoj inspekciji ovaj institut već postoji i u mnogim razvijenijim državama ali i zemljama u okruženju. Kao primer navodi Sloveniju, gde se taj metod pokazao kao uspešan u borbi protiv sive ekonomije.
– U naš sistem kontrole uveo ga je najpre Zakon o inspekcijskom nadzoru, a sada je sa tim propisima usaglašen i novi zakon o trgovini – objašnjava Stanojević. Takozvana prikrivena trgovina primenjuje se u dva slučaja. Kada postoji sumnja da trgovac obavlja delatnost a nije registrovan ili da ne izdaje račun. U ta dva slučaja, kaže, može da se, radi dokazivanja, koristi prikrivena trgovina. Taj izuzetan metod, ističe, ne treba da bude pravilo ali se primenjuje ako inspektor na drugi način ne može da pribavi potrebne dokaze ili bi to bilo značajno otežano. Šta to zapravo znači i koje mogućnosti inspektor sada ima?
– Daću primer elektronske trgovine, koja ima rastući trend. Inspektor je sada ovlašćen da putem neposrednog opažanja prikuplja dokaze. Pretvarajući se da je zainteresovan kupac može da naručuje robu preko sajtova i otvori lažni profil preko koga će stupiti u kontakt s prodavcem. Može da snima kadrove čak i razgovore. Sve ovo može da mu koristi kao dokaz – objašnjava naš sagovornik i dodaje da u običnim trgovinama tržišni inspektor sada ima mogućnost da bez prethodne najave obavi kupovinu i ne pokazuje legitimaciju. Ukoliko ne dobije račun – trgovac je u prekršaju. Ali tek po završetku kupovine inspektor se legitimiše i izdaje nalog za inspekcijski nadzor.
U većim gradovima tajna kupovina neće biti problem, ali bi u manjim sredinama gde se ljudi bolje poznaju taj metod mogao da bude otežan. Naš sagovornik kaže će se ovakve akcije nadzora detaljno planirati i da inspektori „naravno neće ići kod svojih komšija”.
– Ovde nije reč o tome da će samo određeni broj inspektora obavljati takve kontrole već su svi ovlašćeni da rade po ovom metodu– ističe Dejan Stanojević.
Inače, velike svetske kompanije odavno su uvele metod tajne kupovine u kontroli poslovanja posebno u sektoru usluga. Korišćen je još pre pedesetak godina kao delotvoran način za kontrolu rada zaposlenih. Može da se koristi u bilo kom segmentu tržišta, a najčešće se primenjuje u radnjama, hotelima, restoranima, lancima brze hrane, kod medicinskih usluga... Sve veći broj kompanija specijalizovan je za obavljanje tajne kupovine, a ova industrija po poslednjem istraživanju u Americi procenjena je na oko 600 miliona dolara.
Izvor: politika.rs
