Na pitanje kada bismo ova pravila mogli da očekujemo i u našim propisima, Rakićeva kaže da je Srbija preuzela obaveze kojima će, između ostalog, obezbediti politiku aktivne zaštite potrošača, odnosno usklađivanje zakonodavstva o zaštiti potrošača u Srbiji sa propisima koji su na snazi u EU.
Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije predstavlja detaljan, višegodišnji plan usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU. Izrađen je tako da povezuje evropsko zakonodavstvo i domaći pravni poredak kako bi se u svakom trenutku pratili tempo, obim i kvalitet tog usklađivanja. Pravo Unije podeljeno je u skladu sa nadležnošću državnih organa, čime je omogućeno i redovno planiranje i praćenje njihovih zakonodavnih aktivnosti, ujedno i Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
– Kod nas nisu rađena istraživanja povodom proizvoda koji su plasirani na tržište Srbije u kojima bi se utvrdilo da pomenuti proizvodi imaju ugrađene kvarove. Naš zakon predviđa zakonsku odgovornost prodavca za nesaobraznost robe ugovoru koja se pojavi u roku od dve godine od dana prelaska rizika na potrošača. Ako isporučena roba nije saobrazna ugovoru, potrošač koji je obavestio prodavca o nesaobraznosti ima pravo da zahteva od prodavca da otkloni nesaobraznost, bez naknade, opravkom ili zamenom ili da zahteva odgovarajuće umanjenje cene ili da raskine ugovor u pogledu te robe – kaže pomoćnik ministra trgovine za zaštitu potrošača. Evropska unija, da podsetimo, predložila je da se uvedu pravila koja bi obavezala proizvođače da nude popravku proizvoda i posle isteka garancije (pominje se čak i rok između pet i deset godina). Pravila koja se u ovom trenutku odnose na frižidere, usisivače, mašine za pranje veša i drugu robu, vremenom bi se proširila na pametne telefone i tablete. Kako je nedavno objavio Rojters, evropski potrošači i kompanije rutinski bacaju proizvode koje je moguće popraviti, nagomilavajući otpad i odbacujući delove koji se mogu ponovo koristiti. Istraživanje koje je 2020. naručila nemačka Agencija za životnu sredinu pokazalo je da se trajanje „prve upotrebe” za proizvode uključujući televizore i velike kućne aparate smanjilo poslednjih godina. Neki proizvodi nisu dizajnirani tako da ih je lako popraviti, dok za neke važi da je jeftinije kupiti novi proizvod nego popraviti stari, pokazala je studija. U mnogim slučajevima, potrošači su menjali uređaje koji i dalje rade jer su želeli noviju verziju.
Izvor: politika.rs
