Primera radi, cena šećera, koji se koristi u bezbroj proizvoda, prošle nedelje je porasla na najviši nivo u poslednjoj deceniji.
Za vlade je veoma važno da odmah reaguju s obzirom da je inflacija već ostavila mnoge porodice da se bore da sastave kraj s krajem, što je izazvalo štrajkove i proteste širom Evrope, dok radnici traže veće plate.
Poskupljenje hrane može dodatno da pogorša društveno nezadovoljstvo i pojača bes građana prema vlastima.
U nekim delovima evrozone cene hrane rastu tempom koji nije viđen u posleratnoj istoriji, ocenjuju ekonomisti.
Prošlonedeljni podaci pokazali su da je inflacija u evrozoni u martu smanjena na 6,9 odsto, u Francuskoj čak na 6,6 procenata. Ali rast cena hrane se ubrzao na oko 16 posto. Slična je priča i u Nemačkoj, gde je inflacija hrane iznad 20 odsto.
To podstiče evropske vlade da pojačaju mere za zaustavljanje povećanja, što je politika koju obično sprovode zemlje sa nižim prihodima.
Vlade postaju sve nervoznije
Portugal je ukinuo poreze na osnovne artikle, Francuska je naterala supermarkete da smanje marže, a Švedska je pojačala kontrolu nad namirnicama.
"Mislite da se to neće dogoditi na mestu kao što je Evropa, ali pošto cene hrane rastu za 15-20 odsto, za neke prehrambene artikle čak i više, vlade postaju sve nervoznije", rekao je Angel Talavera iz "Oksford Ekonomiks".
On ističe da je "inflacija hrane zaista štetna i da ne treba zaboraviti da dolaze izbori, a inflacija zaista ljuti ljude".
Borba protiv inflacije hrane je komplikovanija od intervencija na energetskim tržištima, navodi "Blumberg". Više faktora je dovelo do povećanja cena, od suša i prekida trgovinskih lanaca, do rasta troškova đubriva i bolesti poput ptičijeg gripa.
Povrh toga, veći troškovi energije i rada predstavljaju pritisak na proizvođače hrane i uzgajivače.
Iako je dosadašnja intervencija mala u poređenju sa obimom energetske podrške, ona i dalje ukazuje na sve veću zabrinutost u Evropi.
Mere za ograničavanje cena hrane
Evropske vlade su poslednjih meseci preduzele nekoliko mera za ograničavanje cena hrane.
Portugal, gde cene hrane rastu za više od 20 odsto na godišnjem nivou, privremeno će ukinuti PDV za osnovne životne namirnice. Pre Portugala to su učinile Poljska i Španija.
U Španiji se poreske mere odnose na osnovne namirnice kao što su hleb i maslinovo ulje, ali to nije bilo dovoljno da se zaustavi nemilosrdni rast cena.
Ograničenja cena hrane su agresivna intervencija koju mnoge vlade ne žele da sprovedu i uvek postoji rizik da bi to moglo da proizvede suprotan efekat, kao što je slučaj u Mađarskoj.
Ta zemlja uvela je ograničenja početkom 2022. godine, ali se inflacija cena hrane od tada ubrzala na skoro 50 odsto.
Ograničenje cena hrane je značilo da su trgovci na malo morali da prodaju određenu robu sa gubitkom, a da bi to nadoknadili, povećali su cene drugih proizvoda.
Međunarodni monetarni fond je prošlog meseca kritikovao mere koje usporavaju povećanje cena hrane, jer su skupe i koriste čak i onima kojima to zaista nije potrebno.
Makronova vlada u Francuskoj dogovorila se sa supermarketima da ponude po povoljnijoj ceni osnovne artikle, a i vlada u Portugalu takođe radi sa trgovcima na malo i proizvođačima hrane kako bi pokušala da snizi cene.
Imajući u vidu da su potrošači pod pritiskom, dok mnoga preduzeća profitiraju, kritičari kažu da ceo teret inflacije pada na potrošače.
Izvor: novosti.rs
