U odnosu na prošlu godinu prilično je poskupelo i voće i povrće. Tako, kilogram crnog luka u gradu sada košta oko 100 dinara, a prošle godine 80. Sladak kupus je bio 100, a sada je 120 dinara za kilogram. Banane su bile 130, a sada i 150 dinara za kilogram.
- Cene na rafovima ne prate primarnu proizvodnju i vrednost osnovnih proizvoda - objašnjava agroanalitičar Žarko Galetin. - Sada imamo nagli skok osnovnih proizvoda, kao što su uljarice i žitarice, odatle ide na živu stoku, mleko, meso, hleb i ulje. To sve na kraju običan potrošač vidi na rafu. Ipak, prošle godine smo imali skup kukuruz, ali se ta cena nije odrazila na otkup tovljenika. S druge strane, cena svinjskog mesa je nesrazmeno velika u odnosu na otkup tovljenika. Prerađivači su nekako uvek u prilici da ucenjuju primarne proizvođače sa cenama.
Kako objašnjava Galetin, mere koje država preduzima da obustavi rast cena ne mogu biti na duži rok dobre, jer bi time mogla da uništi proizvođače. Svakako, sve što nije ograničeno - poskupelo je. Tako, petokilogramsko brašno je u režimu zaštite, ali je zato ono u industrijskim pakovanjima poskupelo. Srpsko tržište sada se ne nalazi u takvoj krizi kao neke druge zemlje, ali našeg potrošača već su dočekale visoke cene.
Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva, u februaru ove godine, povećane za 17,9 odsto u odnosu na isti mesec lane. Najveći rast zabeležen je kod žita, industrijskog bilja, stoke i živine.
Udar na džep potrošača primećuje se i kod kupovine mesa. Prošlog leta, u maloprodaji kilogram celog pileta koštao je od 140 do 170 dinara, a sada je u radnjama oko 250 dinara. Domaće pile prodaju i za 400 dinara po kilogramu. I dok je svinjsko meso beležilo pad, pre nekih dva meseca, pa je file mogao da se pazari za nekih 600, sada kilogram ovog finog mesa košta od 700 do nekih 1.000 dinara. Litar jogurta u 2021. godini bio je od 90 do 120 dinara, a sada ide i do 160.
Agroanalitičar Galetin govori da je to stvar globalnog karaktera, jer ne može hleb da se pravi sa cenom pšenice od 20 dinara za kilogram, a ona na svetskom tržištu košta između 350 i 400 dolara po toni.
- U jednom trenutku moraće i taj rast da stane, ali je sigurno da će potrajati - smatra Galetin.
ŠEĆER IMA VIŠE CENA
DRŽAVA je ograničila cenu šećera, kilogramsko pakovanje, pa se po prodavnicama može kupiti od 80 do 90 dinara. Pojedine radnje u Srbiji su, mimo zakona, stavile "preporuku" da ne može više od četiri kilograma da se kupuju, a mnoge radnje, po našoj zemlji, kilogramska pakovanja i nemaju, jer se odmah prodaju kada stignu.
I dok kilogram ove slatke robe ima "zamrznutu" cenu, kada se kupuje na veliko, košta i do 150 dinara.
Izvor: novosti.rs