Među trgovcima koji su uveli ovakvu praksu su Volmart, Amazon i Target.
Naravno, ovde ne govorimo o televizorima i kompjuterima, već o stvarima za koje trgovci procene da će teško ponovo da se prodaju, ili o onima gde je trošak povraćaja i obrade jednak ili veći od cene samog proizvoda.
Ukratko, ova politika odnosi se na jeftinije artikle. Najveći trošak pri povraćaju robe je trošak prebacivanja stvari u magacine.
Ovaj trošak je manji kada ljudi robu vraćaju direktno u prodavnice, ali to je sve ređe u doba pandemije kada ljudi izbegavaju da odlaze u gužvu i da izlaze iz kuće bez preke potrebe.
S obzirom na ogroman skok onlajn prodaje, logično je da prodavci očekuju ogromnu navalu i pri povraćaju robe, a samim tim računaju i na velike troškove.
Zanimljivo je da kupci koji su želeli da vrate proizvod budu presrećni kada čuju da mogu da ga zadrže, iako su samo minut ranije želeli da ga se reše.
U Srbiji praksa vraćanja poklona nije zaživela, pa retko kome i pada na pamet, a u prodavnicu sa računom odlaze samo po veći ili manji broj. A da li uopšte imamo opciju da vratimo ono što ne želimo?
Izvor: biznis.telegraf.rs
