Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Radnje otvorene ali kupaca nema

06. maj 2020. 10:49:37 Pročitano 1338 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Tržni centri u Srbiji počeće da rade 8. maja, ali mnogi trgovci se već sada pribojavaju da neće moći da očekuju jednak broj kupaca kao pre pandemije. Ne samo zbog strožih mera prilikom kupovine i distance koju će morati da obezbede, što podrazumeva i redove ispred lokala već i zbog drastičnih promena navika potrošača.

Sudeći po slikama iz Nemačke ovakva strahovanja mogla bi da budu opravdana. Ova zemlja pre desetak dana dozvolila je trgovcima garderobom ( u radnjama manjim od 800 kvadrata), knjižarama i prodavnicama dečje opreme da otvore radnje, a dozvolu je dobila i švedska „Ikea”. Ali potrošači u Nemačkoj očigledno smatraju da je prerano da izolaciju zamene šopingom. I trgovci su se iznanadili što kupaca nema, a i oni koji su ulazili u radnje bili su suzdržani i ne preterano raspoloženi za kupvinu. Možda se ovo uklapa u najnovije istraživanje da je pandemija za ovako kratko vreme promenila ponašašanje kupaca i njihove priorite. Italija je takođe istovremeno u regionima koji su najviše pogođeni virusom dozvolila rad manjim radnjama, ali trgovcima je jasno da ništa više neće biti isto, prenosi Si-En-Bi-Si.

– Ljudi kao da traže dokaz da im je kupovina preko potrebna i preispituju ranije navike kada su nekontrolisano trošili novac često i na stvari koje im nisu bile potrebne. Kao da su emotivni u donošenju odluka. Deo njih sada uviđa šta je važno a najviše je onih koji su obazrivi zbog nedostatka novca – kaže Sajmon Mur iz konsultantske agencije „Inovejšn babl”.

Stručnjaci smatraju da se ovakvo ponašanje neće promeniti sve dok virus postoji. Socijalno distanciranje i zabrane dodirivanja stvari jednostavno blokira ljude. Navodi se primer britanskog supermarketa „Asda” koji je u svojim radnjama istakao obaveštenja da kupci treba da dotiču samo ono što nameravaju da kupe. Odbijaju ih i mere koje donose mnoge države, poput Hrvatske, koja je najavila da verovatno garderoba neće moći da se proba u radnjama nego će kupci moći da je ponesu kući, isprobaju i eventualno vrate ako im ne odgovara. Ta vraćena odeća moraće da bude denzifikovana i vraćena u prodaju tek posle nekoliko dana.

– Logično je što su kupci zbunjeni i u grču. Nijedna vlada im nije rekla da je problem nestao već su ih isterali napolje i savetovali im da pokušaju da budu normalni iako problem i dalje postoji – izjavila je Ketrin Dženson Bojd, profesor potrošačke psihologije. I mnogi svetski istraživači tržišta uvereni su da se kupovina kakvu poznajemo nikada više neće vratiti na staro. Ljudi će kupovati opreznije. Akcenat će i posle korone biti na higijenskim proizvodima, kupovaće se ređe ali više. Potrošači bi, po ovakvom scenariju, ubuduće mogli da budu oprezniji i kada je reč o poštovanju ličnog prostora, odnosno reda, ali će se promeniti i rituali kupovine. Prilikom nedavnog istraživanja u Austriji, čak 58 odsto ispitanika navelo je da ređe nego ranije ide u kupovinu, a pet odsto je čak reklo da više uopšte ne ide u radnje. Samo tri od deset ispitanika kaže da nije promenilo navike kupovine.

Izvor: politika.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiPrvo senćansko školsko takmičenje Na vrh strane