Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Cenu struje umesto države određuje formula

30. avgust 2019. 09:20:11 Pročitano 2355 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Pitanje poskupljenje struje, kako, na koji način, da li će se cena usklađivati s rastom inflacije po automatizmu, ili će to biti kvartalno, ko će ubuduće u Srbiji biti glavni regulator cena za domaćinstvo – država ili tržište, jedna je od tema koja će se uz pitanje budžeta za 2020. godinu naći na stolu tokom narednog susreta misije Međunarodnog monetarnog fonda i zvaničnog Beograda, koji početkom oktobra dolaze u prestonicu.

Kako se navodi u izveštaju MMF-a od „Elektroprivrede Srbije” se očekuje da precizira rok u kome će raspisati tender za angažman procenitelja vrednosti imovine i opreme ovog javnog preduzeća. Istovremeno nezvanično se saznaje da bi MMF kao neku vrstu garancije za uspostavljanje realne cene električne energije u Srbiji, od nadležnih mogao da zatraži da se utvrdi formula po kojoj će se cena kilovata usklađivati s rastom inflacije. Tu se pre svega misli na cenu za domaćinstva, koja je sada subvencionisana i daleko od tržišne. Naravno da MMF to radi iz svojih razloga, jer s ovakvom EPS-ovom cenom struje za domaćinstva i male potrošače, nijedna strana kompanija ne može da konkuriše ovom javnom preduzeću u Srbiji i da uđe na ovo tržište.

Upitan da li postoji mogućnost da poskupljenje struje u Srbiji više ne bude najteže političko pitanje i da li slična iskustva praktikuju i zemlje EU, prof. dr Slobodan Ružić, bivši v. d. ministra energetike kaže da je predlog za automatsku korekciju cene električne energije dobar. Tim pre što su kod nas i rukovodstvo EPS-a i agencije za energetiku politički kontrolisani i nemaju snage, niti volje, a neki od njih ni znanja, da se izbore za ekonomski opravdanu cenu električne energije, koja će omogućiti razvoj EPS-a. To samo po sebi neće biti dovoljno, ali biće korak u dobrom, ispravnom pravcu.

Nije mu, kaže, poznato da se negde ovakav metod korekcije cene primenjuje. U zemljama EU sigurno ne, jer je cena električne energije tamo definisana kao tržišna kategorija, pa je ne određuju njihove vlade niti agencije za energetiku. Kod nas se tako, na tržištu, određuje cena za velike potrošače, koji su priključeni na srednji i visoki napon ili koji troše više od 30.000 kilovat-časova godišnje. Takvi potrošači kod nas moraju da kupuju energiju na tržištu po slobodno formiranim cenama od snabdevača koga sami odaberu, da regulišu svoju balansnu odgovornost i da plate troškove prenosa i distribucije po cenama iz tarifnog sistema koji je propisala AERS, kaže naš sagovornik.

– S druge strane, mali kupci (priključeni na niski napon sa potrošnjom ispod 30.000 kilovat-sati godišnje) imaju pravo da kupuju energiju na tržištu. Ali, ne moraju. Oni mogu da ostanu na „garantovanom snabdevanju” i da sve troškove od energije, balansiranja, prenosa i distribucije, plaćaju preko jedinstvene cene. Metodologiju za određivanje te cene i tarifni sistem za garantovano snabdevanje propisala je AERS – kaže on.

Niko, ističe, od ovih potrošača (sva domaćinstva, prodavnice, mala preduzeća) ne ide na tržište zbog višedecenijske anomalije u politici cena u Srbiji. Jer, regulisane cene, koje je propisala AERS, značajno su manje nego cene na tržištu. Zbog toga ogromna većina potrošača, koji troše oko 60 odsto ukupne energije u suštini plaća depresiranu, neekonomsku cenu energije.

– Ta subvencija ide na račun razvoja EPS-a, jer razvoja praktično nema već decenijama, pa i na račun tehnički regularnog održavanja zbog čega EPS polako ali sigurno jede sopstvenu supstancu i smanjuje svoju vrednost. Tako se stvaraju odlični uslovi da se EPS u jednom trenutku budzašto proda. Ako se pitanje cene ne reši, EPS će biti manje vredan i neuporedivo slabiji nego što je bio – ističe naš sagovornik.

Na pitanje zašto je to tako, on odgovara zato što se sve radi, manje iz neznanja, a više iz čistog populizma koji je alfa i omega svake vlasti u Srbiji od početka devedesetih godina prošlog veka do danas. Politika da strašno boli da se plati račun za struju, to je prosto neizdrživo, ali za duvan, kafiće, kafane, mobilne telefone, benzin... za to se ne žali, sve zajedno doprinosi da obezvredimo energetski sistem, kategoričan je Ružić.

On podseća da dok je bio v. d. ministra da je uspeo da na vladi bude usvojena slična uredba koja se odnosila na tromesečnu automatsku korekciju cene naftnih derivata. Na taj način je u tom trenutku bio zaštićen NIS (još uvek nije bio privatizovan) od političke samovolje vlasti i omogućen je njegov oporavak, a i potrošači od monopolskih cena goriva.

Prema zvaničnom cenovniku u zelenoj zoni za potrošenih 350 kilovat-časova plaća se 5,962 u višoj i 1,4912 dinara u nižoj tarifi. U plavoj zoni za potrošnju do 1.600 kilovat-sati cena je 8,934 za višu, odnosno 2,236 za nižu, dok je u crvenoj od 1.600 kilovat-časova i najviša cena 17.887 dinara u višoj i 4,472 u nižoj tarifi. S prosečnom cenom od 7,05 evrocenti po kilovat-satu s porezom i akcizama cena struje je u Srbiji ubedljivo najniža, pokazuje istraživanje „Eurostata”. Prva sledeća je Severna Makedonija s 8,52 evrocenti i BiH s 8,64 evrocenti.

Izvor: Politika.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVesti Na vrh strane