Kako se navodi u izveštaju MMF-a od „Elektroprivrede Srbije” se očekuje da precizira rok u kome će raspisati tender za angažman procenitelja vrednosti imovine i opreme ovog javnog preduzeća. Istovremeno nezvanično se saznaje da bi MMF kao neku vrstu garancije za uspostavljanje realne cene električne energije u Srbiji, od nadležnih mogao da zatraži da se utvrdi formula po kojoj će se cena kilovata usklađivati s rastom inflacije. Tu se pre svega misli na cenu za domaćinstva, koja je sada subvencionisana i daleko od tržišne. Naravno da MMF to radi iz svojih razloga, jer s ovakvom EPS-ovom cenom struje za domaćinstva i male potrošače, nijedna strana kompanija ne može da konkuriše ovom javnom preduzeću u Srbiji i da uđe na ovo tržište.
Upitan da li postoji mogućnost da poskupljenje struje u Srbiji više ne bude najteže političko pitanje i da li slična iskustva praktikuju i zemlje EU, prof. dr Slobodan Ružić, bivši v. d. ministra energetike kaže da je predlog za automatsku korekciju cene električne energije dobar. Tim pre što su kod nas i rukovodstvo EPS-a i agencije za energetiku politički kontrolisani i nemaju snage, niti volje, a neki od njih ni znanja, da se izbore za ekonomski opravdanu cenu električne energije, koja će omogućiti razvoj EPS-a. To samo po sebi neće biti dovoljno, ali biće korak u dobrom, ispravnom pravcu.
Nije mu, kaže, poznato da se negde ovakav metod korekcije cene primenjuje. U zemljama EU sigurno ne, jer je cena električne energije tamo definisana kao tržišna kategorija, pa je ne određuju njihove vlade niti agencije za energetiku. Kod nas se tako, na tržištu, određuje cena za velike potrošače, koji su priključeni na srednji i visoki napon ili koji troše više od 30.000 kilovat-časova godišnje. Takvi potrošači kod nas moraju da kupuju energiju na tržištu po slobodno formiranim cenama od snabdevača koga sami odaberu, da regulišu svoju balansnu odgovornost i da plate troškove prenosa i distribucije po cenama iz tarifnog sistema koji je propisala AERS, kaže naš sagovornik.
– S druge strane, mali kupci (priključeni na niski napon sa potrošnjom ispod 30.000 kilovat-sati godišnje) imaju pravo da kupuju energiju na tržištu. Ali, ne moraju. Oni mogu da ostanu na „garantovanom snabdevanju” i da sve troškove od energije, balansiranja, prenosa i distribucije, plaćaju preko jedinstvene cene. Metodologiju za određivanje te cene i tarifni sistem za garantovano snabdevanje propisala je AERS – kaže on.
Niko, ističe, od ovih potrošača (sva domaćinstva, prodavnice, mala preduzeća) ne ide na tržište zbog višedecenijske anomalije u politici cena u Srbiji. Jer, regulisane cene, koje je propisala AERS, značajno su manje nego cene na tržištu. Zbog toga ogromna većina potrošača, koji troše oko 60 odsto ukupne energije u suštini plaća depresiranu, neekonomsku cenu energije.
– Ta subvencija ide na račun razvoja EPS-a, jer razvoja praktično nema već decenijama, pa i na račun tehnički regularnog održavanja zbog čega EPS polako ali sigurno jede sopstvenu supstancu i smanjuje svoju vrednost. Tako se stvaraju odlični uslovi da se EPS u jednom trenutku budzašto proda. Ako se pitanje cene ne reši, EPS će biti manje vredan i neuporedivo slabiji nego što je bio – ističe naš sagovornik.
Na pitanje zašto je to tako, on odgovara zato što se sve radi, manje iz neznanja, a više iz čistog populizma koji je alfa i omega svake vlasti u Srbiji od početka devedesetih godina prošlog veka do danas. Politika da strašno boli da se plati račun za struju, to je prosto neizdrživo, ali za duvan, kafiće, kafane, mobilne telefone, benzin... za to se ne žali, sve zajedno doprinosi da obezvredimo energetski sistem, kategoričan je Ružić.
On podseća da dok je bio v. d. ministra da je uspeo da na vladi bude usvojena slična uredba koja se odnosila na tromesečnu automatsku korekciju cene naftnih derivata. Na taj način je u tom trenutku bio zaštićen NIS (još uvek nije bio privatizovan) od političke samovolje vlasti i omogućen je njegov oporavak, a i potrošači od monopolskih cena goriva.
Prema zvaničnom cenovniku u zelenoj zoni za potrošenih 350 kilovat-časova plaća se 5,962 u višoj i 1,4912 dinara u nižoj tarifi. U plavoj zoni za potrošnju do 1.600 kilovat-sati cena je 8,934 za višu, odnosno 2,236 za nižu, dok je u crvenoj od 1.600 kilovat-časova i najviša cena 17.887 dinara u višoj i 4,472 u nižoj tarifi. S prosečnom cenom od 7,05 evrocenti po kilovat-satu s porezom i akcizama cena struje je u Srbiji ubedljivo najniža, pokazuje istraživanje „Eurostata”. Prva sledeća je Severna Makedonija s 8,52 evrocenti i BiH s 8,64 evrocenti.
Izvor: Politika.rs