Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


TRGOVCI NAS PRAVE BUDALAMA, PRODAJU NAM VAZDUH! Pakovanja sve veća, SADRŽAJA SVE MANJE!

17. avgust 2017. 08:56:38 Pročitano 290 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Predimenzionirana pakovanja prehrambenih proizvoda postala su praksa mnogih proizvođača. Na taj način daju lažnu sliku o količini proizvoda koji se u tim kutijama ili kesama nalazi. Nema kupca koji nije držao u rukama kesu čipsa napumpanu vazduhom, dok sadržaj nije ispunjavao ni polovinu ambalaže. Tako je i sa velikim bombonjerama u kojima, kad ih otvorite, zateknete tek desetak čokoladica.

Tu su i razne pahuljice, kakao-dodaci za mleko, zatim poluprazne kutije čokoladnih kremova, testenine, flipsevi... Zbog toga, upozoravaju stručnjaci, kupci moraju da se oslone pre svega na ispisanu gramažu, a ne na pakovanje. Jer često ćete u manjoj ambalaži naći više proizvoda nego u većem pakovanju drugog proizvođača.

Reč je o praksi koju mnoge kompanije i proizvođači praktikuju kako bi zavarali potrošače i terali ih da pomisle da će kupovinom baš njihovog proizvoda dobiti veću količinu!

Pakovanja su često, očigledno namerno, predimenzionirana da bi potrošači dobili utisak da kupuju veću gramažu. Ovo nam potvrđuju i mnogi naši čitaoci koji su nam se javili žaleći se da kupe određen proizvod, a kada ga otvore, u njemu je upola manje sadržaja u odnosu na kutiju.

Predsednica Upravnog odbora Centra potrošača Srbije Vera Vida kaže za Zaštitnik potrošača da proizvođači na taj način obmanjuju kupce, vodeći se time da ambalaža prodaje gramažu.

- Proizvođači uvećavanjem same ambalaže vizuelno stvaraju utisak potrošačima da njihov proizvod automatski sadrži veću gramažu. Naravno, gramaža je, kao i kod sličnih proizvoda, uvek ista. Godinama ukazujemo na to da ambalaža prodaje gramažu. Potrošači ne čitaju šta je unutra već poneseni samim pakovanjem kupuju proizvod misleći da u njemu ima više sadržaja. Ako proizvođači već to rade, onda ta pakovanja moraju biti ili drugačije označena ili da im pakovanja budu upadljivija kako bi se razlikovala od onih koje je potrošač već navikao da kupi - kaže Vida i dodaje da Srbiji fali zdrava konkurencija koja bi umnogome doprinela smanjenu ovakve vrste obmane naših kupaca.

- To svakako jeste obmana potrošača, naročito ovde u Srbiji, gde baš i nemamo neku konkurenciju. Potrebna je zdrava konkurencija, koja bi to mogla da suzbije. Nadam se da će otvaranje velikog evropskog trgovinskog lanca čiji se dolazak najavljuje već godinama doprineti tome da se stvori zdrava konkurencija i da će se mnoge domaće trgovine ugledati na njih - rekla je Vida.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je u pitanju zloupotreba navike potrošača zbog koje proizvođači imaju dvostruku dobit.

- To je nepoštena poslovna praksa. Tu imamo još jedan segment. Proizvođači su smanjili gramažu, a format pakovanja ostao je isti. Primera radi, kesice supe nekada su bile dovoljne za četiri osobe, a danas jedva za tri tanjira, a cena je ostala nepromenjena. Na taj način imaju dvostruku dobit, smanjili su troškove, a cena proizvoda ostala je ista - kaže Papović, dodajući da su s druge strane na ambalaži proizvođači napisali pravu težinu određenog proizvoda i time zadovoljili pravilnike o deklarisanju.

Sankcija za nepoštene proizvođače nema, jer se ne može odrediti šta je tačno zavaravajuće pakovanje. Dok se to ne odredi, trgovci i proizvođači mogu da rade šta im je volja.

Iz tog razloga Zoran Nikolić iz Asocijacije potrošača Kragujevca kaže za Zaštitnik potrošača da kupci sami treba da obrate više pažnje pri kupovini određenih namirnica kako ih proizvođač ne bi zavarao.

- Bez obzira na veličinu pakovanja, svaki proizvod mora na svom pakovanju da ima upisanu neto masu. Tehnologija bilo koje proizvodnje toliko napreduje da je potpuno više nebitno kolika je kesa, a koliki je sadržaj. Zato je nama potrošačima važno da pročitamo koliku količinu određenog proizvoda kupujemo. To je suština. Na proizvođačima je da odaberu koliku će i kakvu ambalažu iskoristiti za svoj proizvod, ali kupci su ti koji su u obavezi da čitaju neto masu. Moramo da naučimo da čitamo deklaracije, zato nikad nije dovoljno da edukujemo i informišemo potrošače - rekao je Nikolić.

Istraživanje: Čak 73% kupaca oseća se prevareno

Prema istraživanju Evropske komisije, čak 73 odsto potrošača osetilo se prevarenim zbog nesrazmere ambalaže i stvarnog sadržaja. Nedavno je i "Konzjumer riports", američki magazin koji piše o potrošačkim pravima, objavio priču o ogromnim pakovanjima čiji se sadržaj nalazi tek na dnu. Urednik časopisa rekao je da se kao potrošač i sam oseća prevarenim. Evropski parlament je još 2012. godine doneo uredbu o zavaravajućim pakovanjima koja spadaju u kategoriju nepoštene poslovne prakse, koja se kažnjava. Međutim, problem je odrediti šta je tačno zavaravajuće pakovanje.

Izvor: Informer.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

Kupili ste proizvod putem interneta. Da li možete odustati od ugovora - vratiti robu bez objašnjenja u roku od 14 dana?

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiSrbi vagaju gde daju svaki dinar Na vrh strane