Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


PREPLAVIŠE NAS "ANĐELINA" I "RIO GRANDE" Na pijacama i u prodavnicama sve ređe sorte paradajza koje smo jeli decenijama

28. jul 2017. 16:04:42 Pročitano 183 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Više od 400 različitih vrsta paradajza postoji u svetu, a u Srbiji se od toga proizvodi oko 50. Na tezgama se, osim starih sorti, poslednjih godina sve više prodaju i hibridne, čije seme se uglavnom kupuje u inostranstvu.

- U Srbiji se najviše proizvode i prodaju hibridi, od kojih su najpoznatiji “anđelina” i “rio grande”. Od sortnih su najbolje, ali i najskuplje, “volovsko srce”, koje se poslednjih godina vraća na tržište, i “roma”, koja važi za jednu od najslađih sorti - objašnjava profesor povrtarstva Ivo Đinović.

Hibridi su poslednjih godina preuzeli 90 odsto našeg tržišta, a iako se često žalimo da su „plastičnog“ ukusa, kada je u pitanju komercijalna proizvodnja, oni imaju i svojih prednosti. Imaju čvrstu koru, zbog čega su pogodni za transport, dok naše stare sorte imaju meku koru i ne bi opstali duže od dan-dva.

Agronom Milutin Karaš, koji ima višedecenijsko iskustvo u gajenju paradajza, kaže da niko ne želi da kupi sortni paradajz i da njegova proizvodnja više nije isplativa.

- Svi traže paradajz savršenog oblika, bez mrlja, pukotina i „rebara“, a takav može da bude samo hibridni. Kupci ne traže pun ukus, odnosno nije im važno da li je žilav i zelen iznutra, već se gleda samo kakav je naoko, objašnjava Karaš.

Klasičan hibrid - kilogram od 30 do 80 dinara

Ono što u Srbiji najčešće nazivaju domaćim, nije sortni, već hibridni paradajz, sa oznakom F1. Seme se kupuje u Španiji, Holandiji i Francuskoj. Oni se najčešće prodaju u prodavnicama, ali su najzastupljeniji i na pijacama. Njihova cena je od 30 do 80 dinara, a odlikuju ih čvršća crvena kora i žilava unutrašnjost zelenkaste boje.

Volovsko srce

Stara bugarska sorta ponovo je u modi i sve češće je možete naći na pijaci. Plodovi su neravnomerni, mogu da variraju od 50 grama do čak jednog kilograma. Ima neravnine, svetlocrvene boje je, a onaj koji nije prskan ima pukotine na površini. Njegova cena za kilogram je oko 120 dinara, i važi za jedan od najskupljih. Sladak je i koristi se za salate, sokove i za kuvanje.

Viva virdžinija - kilogram od 80 do 100 dinara

Jedan od poznatih hibrida, a njegova najveća prednost je što rano sazreva. Blago je spljošten, pravilnog oblika, izrazito crvene boje mesa i spoljašnosti. Njegova cena je od 80 do 100 dinara, a najbolje je koristiti ga svežeg, kao salatu.

Beli paradajz - kilogram od 120 do 140 dinara

Egzotična i vrlo retka sorta paradajza, ipak može da se nađe na nekim pijacama i u našoj zemlji. Ima blag i sladak ukus, a posebno ga vole deca. Zbog boje, koja varira od beličaste do žute, odličan je za dekoraciju jela. Košta od 120 do 140 dinara.

Ananas paradajz

Narandžasto-crveni paradajz, rebrast, veoma krupan. Plod može dostići težinu i do jednog kilograma, ali uvek ima mnogo soka, a malo semena. Ova egzotična sorta odlično izgleda kao dekoracija, a osim toga, najbolja je za jelo kad je sveža.

Zelena zebra - kilogram 120 dinara

Stalno zeleni paradajz je srednje veličine sa zelenim i žutim prugama. Ima specifičan ukus, ali je veoma sladak. Idealan je za salate, ili kao svež uz aperitiv. Retko se nalazi na pijaci, a cena mu je oko 120 dinara.

Šljiva čeri - kilogram 250 dinara

Ovo je jedna od najslađih sorti, ali se zbog cene ne koristi često za sokove, već više kao sastojak u salatama. Postoji i žuta vrsta, koja je za nijansu slađa. Njegova cena je oko 250 dinara na pijaci, ali u prodavnicama košta i tri puta više.

Čeri

Zbog slatkog ukusa i veličine ovaj paradajz dobio je ime po trešnji. Može da bude crven, žut, zelen i bordo. Obiluje hranljivim materijama, kojih ima znatno više nego u klasičnom paradajzu. Zbog cene, koja se kreće od 200 do 350 dinara, najveću primenu ima u pravljenju salata i u dekoraciji jela.

San marzano pelat - kilogram 120 dinara

Pobednik slatkog ukusa je takozvani pelat paradajz. Ova vrsta Roma paradajza idealna je za kuvanje, naročito sosova, jer sadrži mali procenat vode i malo semena. Osim toga koristi se i za industrijsku preradu, najčešće za pravljenje kečapa. Cena je 120 dinara za kilogram, a ima ga i žute boje, koja ima još snažniji, voćni ukus.

Novosadski jabučar

Stara, prirodna sorta izbalansiranog i sočnog ukusa. Retko se sreće na pijaci, jer nakon što se ubere, istruli za svega nekoliko dana. Košta od 60 do 120 dinara za kilogram, a najviše se koristi svež, kao salata ili pri kuvanju.

Izvor: Blic.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

U kojoj oblasti su najvise prekršena vaša potrošačka prava tokom 2016. godine:

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiRoaming u EU-u Na vrh strane