Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Prvi zeleniš stiže u Srbiju uvek iz komšiluka

06. jun 2016. 13:14:11 Pročitano 1493 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Najranije voće i povrće na tezge pijaca u Srbiji tek retko dolazi iz naših plastenika i staklenika. U Srbiji, iako je na 13. poziciji među izvoznicima voća u svetu, i dalje najveći deo ranog povrća i voća potiče iz inostranstva. Kako sezona odmiče, međutim, stvari se, kažu stručnjaci, menjaju, pa se pojavljuju značajni tržišni viškovi.

Srbija, kako objašnjava prof. dr Žarko Ilin, sa novosadskog poljoprivrednog fakulteta, trenutno pod plastenicima i staklenicima ima 5.240 hektara, a te površine nisu dovoljne da se podmire naše potrebe za ranim povrćem.

- Zimi se u plastenicima najviše gaje salata, spanać i mladi luk, a kasnije na red dođu paradajz, paprike i krastavci - objašnjava Ilin. - Ove površine, međutim, suviše su male, pa najveći deo ovog ranog povrća stiže iz Albanije, Turske i Makedonije. Albanija je posebno zanimljiva, jer je, zbog niže cene radne snage, njihovo povrće mnogo jeftinije.

Stvari se, međutim, kako navodi Ilin, menjaju kako sezona napreduje, jer tada počinje da stiže povrće i voće iz našeg uzgoja, koje ne samo što podmiruje naše potrebe, već postaje i ozbiljna osnova za izvoz.

Ilinove reči, potvrdio je nedavno i Željko Sertić, ministar privrede, koji je naveo kako je u sezoni 2014/2015. godine Srbija izvezla voća u vrednosti većoj od 400 miliona evra.

- Kada se preračuna, po stanovniku smo izvezli voća u vrednosti od 57,6 evra, dok je prosečan izvoz voća u svetu, po stanovniku, nešto viši od 10 evra. Samim tim, pet puta smo bolji od svetskog proseka.

Srbija je, kao izvoznik voća, kako je naveo Sertić, iza sebe ostavila Italiju, koja je na 17. mestu, i Izrael, koji zauzima 14. poziciju, a ispred nas je Grčka, na 11. mestu...

- Kada se pogleda koliko su desetina, pa i stotina miliona evra ove zemlje uložile u razvoj poljoprivrede, jasno je kolika je vrednost ovog našeg rezultata - rekao je Sertić. 

- Među voćem koje izvozimo, najbolji rezultat postigli smo s malinama, kojih smo proizveli 110.000 tona, a na stranim tržištima je završilo 90 odsto, odnosno svaka četvrta malina koja je prodata u svetu poreklom je iz Srbije, pa smo tako, u žestokoj konkurenciji SAD, Poljske i Čilea, zauzeli prvu poziciju.

Srbija, takođe, kako je naveo Sertić, od izvoza jabuka u Rusiju godišnje zaradi 100 miliona evra, a o tome kakve potencijale ima naša poljoprivreda, najbolje govori i to što se među potencijalnim ulagačima nalaze i kompanije kao što su "Ferero" i "Teniz".

Naši izvoznici, kako navodi Sertić, spremni su za svetsku tržišnu utakmicu.

- Srbija je izvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 2,3 milijarde evra, a uvezla ih je u duplo manjoj vrednosti - precizirao je Sertić i ukazao da u zemlje CEFTA odlazi 30 odsto našeg izvoza ove vrste proizvoda, dok u EU plasiramo polovinu.

ŠPANSKE PAPRIKE

- Na početku sezone povrća, kako navodi Ilin, uvozi se gotovo sve - od kupusnjača, preko brokolija i kelerabe, do tikvica i lisnatog povrća svih vrsta. Posebno mesto, ali ne toliko značajno po vrednosti, imaju paprike koje stižu iz Španije, jer su najskuplje, a verovatno i najkvalitetnije među uvoznim povrćem.

"HLADNA OBRADA"

Srbija, kako navodi Ilin, izvozi sve više prerađenog povrća, i to, pre svega prerađenog kroz "hladnu obradu". 

- Izvozimo zamrznuti grašak, boraniju i kukuruz šećerac, a takođe i šargarepu - nabraja Ilin.

- I paprika se sve više plasira zamrznuta, i to u vidu fileta ili kockica.

Izvor: Novosti.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

Kupili ste proizvod putem interneta. Da li možete odustati od ugovora - vratiti robu bez objašnjenja u roku od 14 dana?

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiCEPS Na vrh strane