Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Ove jeseni neće biti nedelje štednje?

16. oktobar 2015. 09:17:44 Pročitano 825 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Mnoge banke ove godine neće obeležiti tradicionalni Svetski dan štednje 31. oktobra, jer imaju toliko depozita da im novi uopšte ne trebaju. Pritom, na uloge plaćaju samo kamatu, ma koliko simbolična bila, a nemaju gde da ih plasiraju. Kažu, to im je samo trošak. Trka sa kamatnim stopama je davna prošlost i one će u narednom periodu imati samo pad. Velike banke tvrde da smo dostigli maksimum štednje od 8,7 milijardi evra i da se sada samo odvija seoba depozita iz jedne u drugu banku.

- Iako su nam kamate sve manje, nama štednja raste, što govori ili da je iznose iz slamarica ili da je sele iz drugih banaka - kažu u jednoj banci. - Nama novi ulozi nisu potrebni i nose samo trošak, jer moramo da plaćamo kamatu na njih. Ali građani očigledno žele sigurnost i svoju ušteđevinu donose u banke u koje imaju poverenja. S druge strane, ima banaka koje nude veće kamate, kako bi privukle klijente. Pravilo je jasno, što je kamata na depozite veća, to je njihova sigurnost manja.

U većini banaka, kamatne stope su smanjene drastično u poslednje dve godine. Samo na evrodepozite oročene na godinu dana kamata je za osam meseci ove godine oborena sa 1,4 na jedan odsto. Kada su u pitanju dinari, kamata je tri odsto. S obzirom na nisku inflaciju i to je dobra zarada.

- Smanjenje kamata na štednju je posledica sporog privrednog oporavka i pada kreditne aktivnosti banaka - smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Banke imaju višak novca, a broj preduzeća i građana koji su kreditno sposobni je sve manji. Zato banke plasiraju štednju u državne hartije od vrednosti. To znači prihvatanje sve manjih kamatnih stopa na plasmane, što za sobom povlači manje kamate na uloge stanovništva.

Velike seobe novca iz banke u banku za 0,1 do 0,2 odsto nema i neće biti, ali će građani sigurno povlačiti uloge iz banaka za koje saznaju da imaju problema u poslovanju. 

500 EVRA

U bankama u Srbiji ima više od 4,5 miliona štednih partija, a gotovo 80 odsto su ulozi do 500 evra. Najviše se štednja oročava na period od šest do 12 meseci. Takvih depozita je 47 odsto. Najmanje je depozita, i to dva odsto, koji su položeni do pet godina.

Izvor: Novosti.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

Kupili ste proizvod putem interneta. Da li možete odustati od ugovora - vratiti robu bez objašnjenja u roku od 14 dana?

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiČekovi ponovo čuvaju novčanike Na vrh strane