Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Računi pojedu 40 odsto srpske plate

04. maj 2015. 09:53:00 Pročitano 1874 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Napune poštansko sanduče očas posla, a potrebno je mnogo rada da bismo ih platili. Naši računi za struju, vodu, grejanje, telefone, internet... niži su nego u komšiluku, ali to nije neka uteha. Nedavno istraživanje je pokazalo da su među evropskim zemljama, režije najskuplje u Sloveniji, koje ih mesečno koštaju 213 evra. I u Hrvatskoj su paprene i iznose 208 evra. U našoj zemlji prosečni trošak za komunalije je 150 evra. Ali, kada uporedimo njihove izdatke sa prosečnim zaradama, međutim, Srbija ozbiljno prednjači. Nama računi uzmu više od 40 odsto prosečnih plata, Hrvatima je taj izdatak 23 odsto, a Slovencima oduzme tek 20 odsto mesečnih zarada.

Da bi podmirio svoje račune žitelji "lijepe njihove" rade 38 sati, stanovnici Dežele 32 sata, a građanin Srbije više nego duplo - 68 sati. A, poređenje sa žiteljom Helsinkija, koji radi tek pet sati da bi platio režije, poražavajuće je za sve u okruženju.

Većini zaposlenih u Srbiji, međutim, potrebno je mnogo više radnih sati da bi platili svoje komunalne troškove, jer tek trećina dostigne prosek plata, koji je prema poslednjoj računici U Srbiji iznosio 43.000 dinara. Tako je najvećem broju radnika potrebno i više od prosečnih 41 odsto za režije. Taj mesečni trošak u našoj zemlji prosečno iznosi ukupno 18.000 dinara, što je prema trenutnom kursu iz menjačnica oko 150 evra. Na uplatnicama za grejanje, vodu,odnošenje smeća mesečno stigne prosečno 8.000 dinara, struju prosečno plaćamo 4.000, fiksni telefon 1.500, a mobilni 2.000 dinara. Na to treba dodati i prosek za kablovsku i internet od 2.500 dinara.

Zvanična statistika u Srbiji, međutim, kaže da za režije trošimo manje. Građani na jugu Srbije imaju najniže račune i za komunalne usluge odvjajaju tek 6.900 dinara. Najveći trošak imaju oni koji žive u Šumadiji i zapadnoj Srbiji - 11.576 dinara. Prema statistici, za režije odvajamo od 16 do 18 odsto ukupnih primanja porodice, koja su prema poslednjim analizama iznosila 59.174 dinara.

- Sa svojom platom uklapam se u neki prosek, ali to nije neka uteha - kaže Marijan P. iz Novog Sada. - Plaćam prvo ono bez čega se ne može - struju i gas. Često mi isključuju i internet i telefon, ali to nije od životne važnosti. Kada morate da platite i kredit za stan, ništa vam ne ostaje. Bukvalno ništa. Jedna plata ode na kredite i režije, a druga na hranu.

Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije, kaže da su potrošači u Srbiji svake godine sve su siromašniji.

- Ono što se pomera samo su cene, pre svega poskupljenje stanarine, grejanja, a i sada imamo najavu rasta cena struje - kaže Vida. - Nikako ne možemo da se poredimo sa zemljama koje su u EU, jer su njihove plate mnogo više nego što su u Srbiji. Priče da recimo plaćamo najjeftiniju struju u regionu slaba je uteha građanima. Cene meri to koliko mi od naših plata možemo da kupimo. Koliko kilovata može da podmiri nečija plata? Ako ćemo u EU, država mora da omogući građanima pristojan i normalan život koji imaju potrošači u EU, gde će na hranu i režije odlaziti trećina primanja, a ne kao sada u Srbiji gotovo cela plata.

U Mreži za poslovnu saradnju smatraju da su komunalne usluge u Srbiji skupe za građanina sa prosečnom platom, a da je to sve posledica monopolskog položaja pojedinih republičkih javnih i lokalnih javno-komunalnih preduzeća.

- Država i lokalne samouprave se bespotrebno mešaju u čitav niz usluga koje u drugim zemljama EU obavljaju isključivo privatne firme - kaže Dragoljub Rajić, konsultant u Mreži. - Posledica takvog pristupa je da ta preduzeća imaju ogroman broj zaposlenih, a onda građani plaćaju skupe usluge da bi se iz tog priliva obezbedile njihove plate. U značajnom broju javno-komunalnih preduzeća u Beogradu plate su dvostruko veće od republičkog proseka, čak i posle smanjenja od 10 odsto.

U ovome, dodaje Rajić, prednjače "Beogradske pijace" i "Infostan", gde su zarade u proseku, posle smanjenja između 75.000 i 92.000 dinara, zatim tu su "Parking-servis", javno osvetljenje i elektrane sa 72.000 do 83.000 dinara, a u većini ostalih javnih preduzeća zarade su između 65.000 i 75.000 dinara. To je opet za prosečno 45 odsto više nego u privredi Grada Beograda. Slično je i u Novom Sadu i drugim većim gradovima, gde je ovaj odnos između 30 i 60 odsto viši nego u privredi.

- Privreda plaća uslugu odnošenja smeća bezmalo trostruko više nego građani, što predstavlja reket Gradske čistoće nezamisliv u evropskim zemljama - tvrdi Rajić. - Nisu samo njihove usluge paprene, nego i njihove takse koje naplaćuju. Tako na primer "Beogradske pijace" da bi obezbedile prihode za visoke zarade svojih zaposlenih, imaju najveće cene zakupa tezgi u Srbiji. Upravo zato građani Beograda na zelenim pijacima imaju znato skuplje povrće, voće i ostale poljoprivredne proizvode. A slično je i u drugim velikim gradovima.

 

 

 

 

 

 

 

RAD NA CRNO

Ekonomista Danilo Šuković kaže da podaci gde mesečni računi "pojedu dobar deo kućnog prihoda" govore o niskom standardu građana Srbije. Međutim, treba imati u vidu i faktor sive ekonomije, koji u izvesnoj meri ublažuje ovu surovu sliku, jer je siva ekonomija više zastupljena u Srbiji nego u zemljama EU. 

- Veći su prihodi od sive ekonomije u Srbiji nego u zemljama Evropske unije, pa bi za toliko situacija mogla biti povoljnija nego što su izneti podaci pokazali. U svakom slučaju, socijalna situacija u Srbiji je alarmantna, i ukoliko u skorije vreme ne dođe do značajnijeg i dugoročnijeg ekonomskog rasta, siromaštvo će postati najveći društveni problem - dodaje Šuković.

PRIMANJA I POREĐENJA

Srbija je, prema mnogim istraživanjima, jedna od najjeftinijih zemalja za život. Većina tih istraživanja, međutim, u obzir ne uzima prosečna primanja, već samo razlike u cenama namirnica, prevoza, usluga u restoranima, kao i troškova za struju, vodu i ostale komunalije u različitim zemljama. Takvo poređenje cena pokazuje da je Srbija sa većinom drugih zemalja u okruženju među jeftinijim zemljama za život. Najjeftinija je Makedonija, a najskuplja Slovenija.

Izvor: Novosti.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

Kupili ste proizvod putem interneta. Da li možete odustati od ugovora - vratiti robu bez objašnjenja u roku od 14 dana?

Da - 71.1%
Ne - 9.8%
Ne znam - 19.1%

Ukupno glasova: 592
Anketa je istekla
Osveži rezultat

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiKrediti će biti još jeftiniji Na vrh strane