Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Srbija zabranjuje dodavanja šećera u voćne sokove

11. januar 2019. 17:24:33 Pročitano 833 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Domaći proizvođači nalaze se pred novim zahtevima, a jedan od njih, verovatno za kupce i najvažniji, jeste zabrana dodavanja šećera u voćne sokove.

 

U „Službenom glasniku” nedavno je objavljen novi pravilnik o voćnim sokovima i srodnim proizvodima koji nameće nova znatno rigoroznija pravila za ovu industriju. Ipak, proizvođačima je dat dug rok za prilagođavanje jer će propisi početi da se primenjuje tek od 1. jula sledeće godine.

U delu pravilnika koji se odnosi na dozvoljene sastojke, uvedena su nova pravila iz Direktive 2012/12/EU, kao što su ona koje se odnose na dodavanje šećera. Ovaj sastojak kao dodatak više neće biti  dozvoljen u voćnim sokovima, voćnim sokovima od koncentrisanog voćnog soka i voćnim sokovima u prahu. Zbog toga će biti zabranjene i izjave na ambalaži koje se često upotrebljavaju, poput „bez dodatog šećera”.

Dodavanje šećera, meda ili zaslađivača tolerisaće se samo u proizvodnji nektara, i to u količini do 20 odsto ukupne mase gotovog proizvoda.

Ako su šećeri prirodno prisutni u voćnom nektaru, proizvođači će morati na deklaraciji da navedu izjavu – „sadrži prirodno prisutne šećere”

Ova evropska direktiva usvojena je još 2012. na tržištu unije zbog brige o zdravlju građana i pokušaja da se smanji unos šećera. Voćni  sokovi čine deset odsto svih bezalkoholnih pića koja se prodaju u  EU. Udeo sokova napravljenih od koncentrata je 87,6 odsto, dok 12,4 čine čisti voćni sokovi.

Prema saopštenju Evropske komisije, sokovi koji su do tada mogli da se nađu na policama u supermarketima mogli su da sadrže i do 150 grama šećera po litru, a isti slučaj je i u Srbiji.

Novim pravilnikom koji je usaglašen sa evropskim utvrđuju se i minimalni zahtevi kvaliteta za voćne sokove. Recimo, koje voće može da se koristi kao sirovina i koliki su minimalni udeli, sastojci koji mogu da se dodaju, tehnološki postupci proizvodnje, metode za ispitivanje kvaliteta proizvoda, kao i zahtevi za označavanje proizvoda.

Nova pravila trebalo bi da doprinesu i preciznijem deklarisanju voćnih sokova koji se prodaju na našem tržištu. Deklaracija će morati da bude jasnija, preciznija i sa mnogo više podataka. Česte pritužbe potrošača do sada su bile da kvalitet sokova ne odgovara istaknutoj deklaraciji na ambalaži.

Prema ovim propisima, koji su prilagođeni evropskim, ako je sok proizveden samo od jedne vrste voća, u nazivu proizvoda reč „voće” moći će da bude zamenjen nazivom te vrste voća. Recimo, naziv „voćni sok jabuke” zamenjuje sa „sok jabuke”. Ako je sok napravljen od više vrsta voća, proizvođač je dužan da taj podatak navede na etiketi, i to počevši od vrste voća koga ima najviše u proizvodu.

Takođe, ukoliko se proizvod deklariše kao nektar potrošač će morati da bude jasno obavešten o udelu voća u tom soku. Izjava da voćnom nektaru nisu dodati šećeri i bilo koja izjava koja može da podstakne potrošača na kupovinu, može da bude istaknuta samo ako taj proizvod ne sadrži dodate sastojke koji se koriste u svojstvu zaslađivanja napitka, uključujući i zakonom dozvoljene zaslađivače. Ako su šećeri prirodno prisutni u voćnom nektaru, proizvođači će morati na deklaraciji da navedu izjavu – „sadrži prirodno prisutne šećere”.

Kako se navodi u tekstu novog pravilnika, proizvodi koji su deklarisani do dana početka primene ovog pravilnika (a koji ne ispunjavaju propisane uslove) moći će da budu u prometu do isteka roka trajanja, a najkasnije do 31. decembra 2021. godine.

Izvor: Politika.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

Kupili ste proizvod putem interneta. Da li možete odustati od ugovora - vratiti robu bez objašnjenja u roku od 14 dana?

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiEvropska komisija preduzima korake u pravcu jačanja poverenja u naučne studije o bezbednosti hrane Na vrh strane