Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


Istraga: Koliko skuplje u Srbiji plaćamo "ženske stvari"

25. jul 2018. 11:02:02 Pročitano 442 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Istražili smo "porez na roze" u Srbiji, u kojoj je 53,7 odsto žena nezaposleno.

Oduvek volim roze boju. Ali nikad je nisam tumačila kao boju za razmažene princezaste devojčice, naprotiv, uvek mi je bila više asocijacija na Kimberli, nego na Barbi. Danas je i dalje gotivim, što zbog haljina Roksande Ilinčić, što zbog omiljene slike Dejvida Hoknija (i zbog milkšejka od jagode, razume se). Boju sam oduvek posmatrala u njenoj suštini, ogoljenosti i samodovoljnosti, lišenu svih nakačenih značenja i semantičkog kinđurenja: kao boju. Tokom poslednjih godina, funkcija roze kao boje se otrcala i uprljala i uglavnom se povezuje sa rodno određenim igračkama, predmetima i za stereotipnu "ženstvenost", nežnost i ostale osobine koje društvo već godinama kleše kao "ženske".

I dok roze boja bije bitku za njeno vraćanje na scenu kao ravnopravne boje u paleti, žene u poslednjih nekoliko godina imaju još jedno veliko čudovište za savladati, i to roze boje. Veliki broj firmi i marketing stručnjaka pokušava da nam kroz ovu boju proda našu ženstvenost i time nam servira jedan ružičasti porez, kojeg većina žena na svetu nije ni svesna. Naime, prema nedavnim istraživanjima u Sjedinjenim Američkim Državama, žene plaćaju 1, 351 dolar više godišnje samo zato što su žene, tačnije zato što kupuju proizvode koji su bezrazložno naglašeni kao "ženski". Mnogi proizvodi za svakodnevno korišćenje od kozmetike do garderobe i predmeta za razonodu iako su istog sastava i izgleda kao oni za muškarce i iako nema aposlutno nikakve poente deliti ih na plave i roze, označeni su kao ženski i prodaju se po višoj ceni. Ovaj broj nazvan je "porez na roze"(pink tax), a problem je prisutan širom sveta.

S obzirom da na srpskom internetu (gle iznenađenja) ne postoji nijedan članak o ovome (najbliži rezultat je pink taksi), niti se ova taksa bilo gde spominje, pokušala sam da istražim koliko je otprilike jedan ovakav fenomen prisutan u Srbiji, u kojoj je 53,7 odsto žena nezaposleno i u kojoj su žene za oko 20 procenata manje plaćene za isti posao u odnosu na muškarce. Kapitalizam ne samo da nas gadno udara po džepu, već je i najgori seksista.

Brijači

Prvi šok usledio je odmah po mom ulasku u prodavnicu, kada sam shvatila koliko se sve "rozi". Rafovi su šljašteli od roze proizvoda i bile su mi potrebne protiv-ružičaste naočare. Proizvod koji mi je prvi pao na pamet i koji sam shvatila da mogu da koristim kao marker je brijač. Preskačem nabudžene verzije sa hiljadu sečiva i nalazim one najprostije, od iste firme, muški i ženski primerak. Komad muškog najjednostavnijeg brijača je 79 dinara, dok je ženski 108. Poredim ih i ne uočavam razliku, imaju ista sečiva, samo su im boje jastučića drugačije. Razlika između ova dva proizvoda je 29 dinara i ako računamo da mesečno upotrebimo tri brijača, to je 1044 dinara godišnje više samo za brijače. Potražila sam brijače marke Billie u prodavnici, jer me je nedavno oduševila njihova reklama u kojoj žena ne brije već obrijane noge, za promenu, i za koju sam pročitala da se bori protiv ružičaste takse, ali nisam ih našla. Pene za brijanje bolje da ne pominjemo, one za žene su verovatno pravljene od samlevenog kristala, s obzirom da su za čak 200 dinara skuplje od muških. Nastaviću sa korišćenjem muških brijača.

Dezodorans u stiku

Opet pokušavam da nađem isti brend koji ima i muški i ženski proizvod i lako ga nalazim. Dok crni viteški stik vrišti natpisom ISPLATI SE (ako imaš penis), ženski je okićen morem natpisa naziva cvetova. Nikad nisam razumela koji je kriterijum za muške i ženske mirise, ali to sam potisnula u sebi i podsetila se da sam tu zbog cene. Muški stik košta 249 dinara, a ženski 263. Ovo je jedan knjiški primer poreza na roze, ali kada sam pažljivije pogledala svi ženski proizvodi slične namene u proseku su skuplji minimum dvadesetak dinara i mahom su spakovani u minijaturna pakovanja i manje ambalaže, verovatno da bi delovali senzualnije i ženstvenije. Razlika između ova dva proizvoda je 14 dinara, a s obzirom na to da kupujem jedan ovakav dezodorans mesečno, roze poraz, ovaj porez, u ovom slučaju iznosi 168 dinara.

Obična hidrantna krema

Ova roze krema koja i na svom poklopcu ima naznačeno da je za devojke, u slučaju da ste daltonisti, košta 410 dinara. Proveram njen sastav i sastav ostalih rodno neutralnih krema koje ne prelaze 250 dinara, uverila sam se da je identičan. Možda je ovo krema za jednoroge, ali u svakom slučaju, izračunala sam da ukoliko bih počela sa korišćenjem ove kreme, umesto neke neroze hidratantne, recimo Nivea, trošila bih 1.280 dinara više godišnje, jer u proseku potrošim osam kutija ove kreme. Pokušala sam da zažmurim na sve preskupe kreme za peglanje bora, koje naravno, ne postoje u "plavoj" varijanti.

Šamponi

Ukoliko lekcija o porezu na roze i o tome kako moramo da plaćamo porez na to što imamo vaginu ikada izađe u nekom udžbeniku, a nadam se da hoće, ovo bi trebalo da stoji kao ilustracija. Identični šampon sa identičnom gramažom, spakovan u identične bočice, sa identičnim brojem biljnih ekstrakta, košta različito i u različitim je bojama. Ne koristim dečije šampone, razlike u cenama kod onih za odrasle su još izraženije, ali recimo da ako ste ženska beba morate da platite 312 dinara više porez na vašu kosicu samo zato što je prana šamponom iz roze bočice.

Ulošci, tamponi i ostali luksuzi

Hajde da se sada vratimo u svet odraslih, luksuznih, bahatih žena koje umesto na osnovne stvari vole da bacaju pare na ....hm.... uloške? Ovi proizvodi iziskuju mnogo veću diskusiju i posebnu taksu o kojoj se mora pričati, ali ovog puta ćemo ih ubrojiti u roze porez. Za one koji ne znaju, nijedna od nas se nije prijavila da jednom mesečno krvari, te su ovi proizvodi čista osnovna potreba za žene, a s obzirom na njihovu funkciju, cena im je jako visoka. Koštaju kao karmini. Tamponi i ulošci se i dalje u većem delu sveta klasifikuju kao 'luksuzna roba' i oporezuju se sa 5%, dok se recimo brijači smtaraju 'osnovnim potrebama' i nemaju porez na dodatnu vrednost. U našoj zemlji ženski higijenski proizvodi oporezuju se po stopi od 20%. Tako imamo situaciju da se po umanjenoj stopi od 10% oporezuju recimo dnevne novine, usluge smeštaja po hotelima, motelima, hostelima i slično, personalni računari i njihove komponente, ali ne i higijenski proizvodi koje žene moraju da koriste. Dakle, ne samo da nisu besplatni kao što bi trebalo da budu, već ćete retko gde naći pakovaje uložaka koje je jeftinije od 300 dinara, što dovodi do toga da je tampon taksa na godišnjem nivou najmanje 3.600 dinara, jer je određenim ženama potrebno i više pakovanja tokom jednog ciklusa.

Lekovi

Kafetin menstrual sam probala u nadi da ću naći idealni lek za moje menstrualna probadanja i testerisanja u predelu donjeg stomaka i kao stručnjak i zamorče za ovakve proizvode mogu da kažem da je sranje. Bar meni ne pomaže. Otišla sam do apoteke da bih proverila i cenu i pitala apotekarku koliko se sastav ovog leka razlikuje od nekog drugog leka protiv bolova. Rekla mi je da je kafetin menstrual po sastavu skoro identičan kao Brufen od 200. Cena brufena je 100 dinara, dok je kafetin "za žene" 180. Ako računamo da godišnje kupujemo šest kutija, to je 480 dinara godišnje na ružičasti porez.

I ostalo...

Osvrnula sam se oko sebe i odjednom je sve bilo roze..... baš sve...

Činilo se kao da je ogromna činija sa pudingom od jagode eksplodirala u marketu i obojila sve u roze. I skuplje. Zašla sam do rafova sa hranom, srećom, čipsevi za žene još uvek nisu počeli da se proizvode, ali zato jesu pločice od riže koje nisam uspela da ufotkam jer sam već postala sumnjiva obezbeđenju.

Moram da priznam da pre ove istrage nisam bila u potpunosti svesna manipulacije i novčanog dranja koje se događa samo zbog biologije teča. Zavrtelo mi se u glavi od cifara i sela sam na obližnji trotoar da izbrojim koliko me otprilike, pri ovako banalnom istraživanju košta to što sam žensko.

Moj godišnji porez na vaginu iznosi 480 + 3600 + 312 + 1280 + 168 + 1044, ukupno 6.884 dinara. Međutim, ova cifra je samo delić poreza na roze koji dajem tokom svog života i u budućnosti ću više paziti kada biram proizvode na sebe, a nadam se da će se i kompanije usput dozvati pameti i prestati da na tako perfidan i mizogin način manipulišu ženama i njihovim novčanicima.

Izvor: Vice.com

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

Kupili ste proizvod putem interneta. Da li možete odustati od ugovora - vratiti robu bez objašnjenja u roku od 14 dana?

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVestiCena struje Na vrh strane