POLJOPRIVREDNI APSURD Jedemo organske jabuke iz Čilea i kruške iz Argentine a kilogram košta i do 750 dinara
Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije
noncommercial


POLJOPRIVREDNI APSURD Jedemo organske jabuke iz Čilea i kruške iz Argentine a kilogram košta i do 750 dinara

19. jul 2018. 15:39:53 Pročitano 66 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Apsurd ili ne, ali dok ministar poljoprivrede najavljuje izvoz naših jabuka u Indiju po ceni od 50 evrocenti za kilogram, u prodavnicama se uveliko mogu kupiti organske, uvozne jabuke i kruške čije je poreklo čak iz Čilea i Argentine, a njih plaćamo 12 puta više - 750 dinara odnosno 710 dinara!

Jasno je da je organska proizvodnja šansa za zaradu. Sve što se proizvede prodamo u inostranstvu i to toliko da moramo da uvozimo organsku jabuku i krušku.

Za pet godina izvoz je osam puta veći - sa 3,7 miliona evra u 2012. dostigao je 23,19 miliona evra u prošloj godini. Najviše u Nemačku, Holandiju, Italiju i Francusku. Ali, osim što izvozimo, organsko voće i povrće uvozimo.

Indijci jedu naše jabuke, a mi čileanske

Oism za organske, za naše jabuke postoji tražnja i na tržištu Indije, koje je posle Rusije, drugo u svetu po ceni koju plaća za to voće.

I dok Rusi plaćaju od 55 do 60 evrocenti za kilogram jabuke, Indijci od 45 do 50, a u Evropskoj uniji od 20 do 25 evrocenti, mi u našim prodavnicama, za uvozne organske jabuke iz Čilea treba da izdvojimo 750 dinara za kilogram, a za kruške 710 dinara.

- Često kupujem organsko voće za sina. Kada sam ugledala organske jabuke i kruške baš sam se obradovala. Ali kada sam malo bolje pogledala deklaraciju, iznenadilo me to što je zemlja porekla Čile, odnosno Argentina. Pa zar Srbija poznata po svojoj jabuci, šljivi, kruški i malini, ne može da proizvede za naše tržište, već moramo da uvozimo iz Južne Amerike - kaže Danica Čvorović iz Beograda.

Da tražnje nema, ne bi bilo uvoza, a pošto domaće organsko voće i povrće završi na inostranim trpezama, način da se gladno tržište zadovolji je uvoz. Izuzev organske jabuke i kruške, uvozimo i organski avokado iz Perua, banane iz Dominikanske Republike, ananas iz Kostarike, a organske pomorandže iz Grčke.

Inače, za organsku proizvodnju jabuke, ali i kruške važi da su zahtevne, da voćar mora da bude u zasadu, da ima iskustvo, da se stalno edukuje, posećuje seminare, radionice, da čita i uči, primenjuje znanja. Ni investicija u organski zasad nije mala. Procenjuje se da moderni intenzivni zasadi, zahtevaju ulaganja od 35.000-40.000 evra po hektaru.

Organska proizvodnja, pa tako i voća se u Srbiji počela razvijati intenzivnije tek kada je država počela da podstiče proizvođače da se bave ovom proizvodnjom. Stručnjaci smatraju da ovaj vid proizvodnje nikada neće biti dominantan, ali ima prostora da se razvija i to uz subvencije države. Naravno, samo ako proizvođači u tome vide ekonomsku korist. Ako je sudeći po uvozu čak iz Argentine i Čilea, onda se sigurno - isplati.

Organska proizvodnja - prioritet

Ministarstvo poljoprivrede, kako je najavio ministar Branislav Nedimović, priprema Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kojim će organska proizvodnja biti stavljena kao prioritet. U pripremi Predlog zakon o organskoj proizvodnji, koji bi, do kraja godine trebalo da bude pripremljen, a on će predvideti poseban sistem subvencije za period konverzije iz konvencionalne proizvodnje u organsku proizvodnju.

- Prelazak na organsku proizvodnju podrazumeva strogo kontrolisano prskanje zemljišta, samo onim sredstvima koja su dozvoljena. Taj perod konverzije je najčešće tri godine i iziskuje ogromne troškove. Mi taj period moramo da ublažimo i da subvencijama pomognem tim poljoprivrednim proizvođačima - kaže Branislav Nedimović.

Izvor: Blic.rs

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

Kupili ste proizvod putem interneta. Da li možete odustati od ugovora - vratiti robu bez objašnjenja u roku od 14 dana?

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeVesti"Kada sam se vratila kući sa mora, dobila sam račun za telefon od 65.000 dinara": Srbima se internet u romingu uključuje sam? Na vrh strane