Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije


Kako da znate da li je voće i povrće koje PAPRENO PLAĆATE zaista ORGANSKO

14. februar 2018. 07:54:40 Pročitano 56 puta
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Da li je organsko povrće i voće koje se prodaje u marketima, a čija je cena u poređenju sa uobičajeno gajenim višestruko veća, stvarno organska? Da bi bili sigurni da kupujete hranu koja je uzgajana po standardima organske proizvodnje, ona mora da ima na vidljivom mestu oznaku nacionalnog znaka "Organski proizvod", dok ona koja ima samo "Bio", "Eko" ili "Organsko" - to nije!

- Kupujem organsku šargarepu i krompir u jednom većem trovinskom lancu. Primećujem da je za godinu i po povećan broj proizvoda koji su na sebi imaju deklaraciju da su organski, kao i da je veći izbor proizvođača. Al, iskreno nikad nisam sigurna da li je to stvarno tako uzgajano i da li je to što kupim i spremam zapravo zdrava organska hrana - priča Danijela Milosavljević iz Beograda.

Sa ovim pitanjem susreću se svi koji nemaju mogućnost da na ekološki način, bez upotrebe teških metala, hormona, sintetičkih pesticida i herbicida uzgajaju voće i povrće. U svojoj bašti.

U Nacionalnoj asocijaciji za organsku prozvodnju "Serbia Organica" ističu da nacionalni znak "Organski proizvod" garantuje da je proizvod prošao kroz proces kontrole i da je sertifikovan u skladu sa propisima kojima je uređena organska proizvodnja.

- Ukoliko proizvod nema ovu oznaku već samo prefikse "Bio", "Eko" ili "Organsko" to znači da nije organski proizvod. Postoje poljoprivredni proizvodi koji su još uvek u prelaznom periodu. Taj period konverzije obično traje dve do tri godine, u zavisnosti od kulture, ali se već proizvode metodama organske poljoprivredne proizvodnje. Oni još uvek ne mogu da budu označeni kao organski, niti obeleženi nacionalnim znakom. Ipak i oni se označavaju sa "Proizvod iz perioda konverzije" - kaže Ivana Simić iz Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju "Serbia Organica".

Trend povećanja zasada

U poslednjih šest godina proizvodnja organskog voća i povrća u Srbiji ima tendenciju rasta. Prema poslednjim podacima, za 2016. površine pod organskim sertifikovanim voćem iznosile su 3.532 hektara, dok su godinu dana ranije bile 2.895 hektara, što je povećanje za 22 odsto. Takođe i površine pod zasejanim povrćem se povećavaju. Tako su u 2016. bile 184,3 hektara, dok su u 2015. iznosile 170,5 hektara. Interesantno je i da ovo voće i povrće u 99 odsto slučajeva se izvozi, dok je samo jedan odsto namenjeno domaćem tržištu!

Kilogram organskog krastavca 640 dinara, paradajza 700, a jabuka 550 dinara

Jasno je da prostora za dobru zaradu itekako ima. Dovoljno je videti kolike su cene. Tako pakovanje od kilogram krastavaca organski uzgajanog košta 640 dinara, crni luk 200 dinara, koliko košta i kilogram šargarepe, krompira 210 dinara, cvekle 180 dinara, paradajza 700 dinara, a paprike 850 dinara. Za 70 grama organske rukole potrebno je izdvojiti 230 dinara. U velikim trgovinskim lancima moguće je kupiti i organske banane pakovanje od 600 grama koje košta 450 dinara, dok 500 grama kivija je 360 dinara, a 480 grama jabuke 270 dinara. Organsko košta i nekoliko puta više nego uobičajeno uzgajanog voća i povrća.

Ko kontroliše?

Ali, ko kontroliše to da je organska proizvodnja stvarno organska?

- Proces kontrole i sertifikacije obavljaju sertifikacione kontrolne organizacije koje imaju ovlašćenje od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije a koje su dodatno akreditovane kod Akreditacionog tela Srbije. Organski proizvod mora da poseduje sertifikat, nacionalni logo, neophodan je i logo sertifikacione kuće gde piše i broj sertifikata. Takođe i prodajna mesta moraju da imaju sertifikat svog dobavljača, ali je važno da se obrati pažnja na njegov datum, jer važi samo godinu dana - kaže za "Blic" Slavica Stevanetić, viši savetnik u Udruženju za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije.

Pet organizacija za kontrolu i sertifikaciju

Za ovu godinu, Ministarstvo poljoprivrede, kako nam je dostavilo na uvid spisak, ovlašćenje za obavljanje kontrole i sertifikacije organske proizvodnje dalo je Centru za ispitivanju namirnica iz Beograda, Ekocert Balkan iz Beograda, Organik kontrol sistem iz Subotice, Ekovivendi iz Beograda i TMS Ce takođe iz Beograda.

Nezvanično, ranijih godina, bilo je slučajeva da pojedini proizvođači koriste dobijene sertifikate za voće i povrće koje je uzgajano po organskim standardima proizvodnje za onko koje to nije, ali je to razotkriveno. Jer i u ovoj oblasti postoje kontrole uobičajene ali i nenajavljene.

Izgubiš sertifikat, ostaješ bez potrošača, ugleda i subvencija

Takvo ponašanje se međutim ne oprašta. U Sloveniji, na primer gde je deseti deo ukupne poljoprivredne proizvodnje organska, proizvođači voće i povrće organski uzgajano uglavnom prodaju direktno kupcima na adresu, na pijaci ili malim marketima, dok se petina distribuira po prehrambenim lancima. Neodgovornih proizvođača nema, jer su kazne drakonske za slučaj da se nepravilnosti utvrde - takav proizvođač bi izgubio sertifikat, a to direktno znači da bi izgubio i potrošače, ali i ugled i subvencije. Prevelik rizik.

Izvor: Blic.rs

CEPS

Ceps.rs - Informisanje i edukacija potrošača Srbije, kao i želja da se kroz zaštitu prava potrošača od pasivnog konzumera stvori aktivni potrošač svestan svojih prava.

Adresa sajta www.ceps.rs

Registracija

E - Mail vesti

 CEPS ANKETA

Kupili ste proizvod putem interneta. Da li možete odustati od ugovora - vratiti robu bez objašnjenja u roku od 14 dana?

Prava potrošača

1. PRAVO NA ZADOVOLJENJE OSNOVNIH POTREBA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

2. PRAVO NA SIGURNOST
Pravo na sigurnost podrazumeva zaštitu od proizvoda, proizvodnih procesa i usluga štetnih po život i zdravlje.

3. PRAVO NA INFORMISANOST
Pravo na informisanost podrazumeva raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene reklame, ili od oznaka na proizvodima koji mogu da dovedu u zabludu.

4. PRAVO NA IZBOR
Pravo na izbor podrazumeva mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po pristupačnim cenama i uz garantovano dobar kvalitet.

5. PRAVO DA SE ČUJE GLAS POTROŠAČA Pravo na zadovoljenje osnovnih potreba podrazumeva dostupnost najnužnijih proizvoda i usluga: hrane, odeće i obuće, stambenog prostora, zdravstvene zaštite, obrazovanja i higijene.

6. PRAVO NA OBEŠTEĆENJE
Pravo na obeštećenje podrazumeva dobijanje pravedne naknade za lažno prikazivanje svojstava proizvoda i usluga, nekvalitetnu robu ili nezadovoljavajue usluge.

7. PRAVO NA OBRAZOVANJE
Pravo na obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i sposobnosti potrebnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, uz svest o odgovornostima i osnovnim pravima potrošača i načinima kako se ista mogu ostvarivati.

8. PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU Pravo na zdravu životnu sredinu podrazumeva život i rad u okruženju koje ne predstavlja pretnju zdravlju sadašnjih i budućih pokolenja.

HomeSavetiRokovi za reklamaciju, istine I zablude Na vrh strane